Упала десни повећава ризик од тешког облика ковида 19

Пародонтитис, познатији као пародонтоза, јесте бактеријско запаљење десни. Наследни фактор, пушење, лоша орална хигијена или погрешан начин прања зуба, могу да проузрокују стварање наслага бактерија које нападају зубно месо.

То запаљење често остаје неоткривено, јер не изазива бол. Примећује се најчешће тек када десни прокрваре.

Немачко друштво за пародонтологију, позивајући се на нову студију, сада упозорава да би пародонтитис, слично као и неке друге болести, требало сматрати фактором ризика за тежак облика ковида 19.

Истраживачи су, користећи електронске медицинске досијее, испитивали ток болести код 568 пацијената у болницама у Катару у периоду између фебруара и јула 2020. године.

Према студији објављеној у стручном часопису на енглеском Журнал клиничке пародонтологије (Journal of Clinical Periodontology), пацијенти са ковидом 19 који су имали пародонтитис, морали су 3,5 пута чешће да буду лечени на одељењима интензивне неге и 4,5 пута чешће да буду стављани на респиратор. Такође, они су умирали готово девет пута чешће од пацијената са здравим зубима и деснима.

Бактерије из уста прелазе на плућа

Научници су уочили да пацијенти са пародонтозом удишу бактерије које тако из уста улазе у плућа и тамо додатно изазивају упале, посебно код пацијената који су на респиратору.

„То може да допринесе погоршању здравственог стања пацијената са ковидом 19 и да повећа ризик од смрти“, каже аутор студије Маријано Занц. Он због тога препоручује да се, пре употребе респиратора, пацијентима који имају пародонтозу усна шупљина дезинфикује.

Према Немачком друштву за пародонтологију, студија указује на „важност пародонталног здравља у погледу превенције, а можда чак и управљања компликацијама са ковидом 19“.

Лекари зато саветују да се нега зуба и десни не занемарује ни у време пандемије.

Раствори за гргљање бољи него брзи тестови

Према новој студији, раствори за испирање уста не само да могу да смање ризик од инфекције короном већ, по свој прилици, и да спрече тежи ток болести. Немачко друштво за хигијену болница их изричито препоручује.

„Гргљање дезинфекционим средствима за грло смањује концентрацију вируса толико да човек више није заразан. Ако се примени на време, може се очекивати само благи ток болести, ако до ње уопште и дође“, каже за Билд професор хигијене, др Клаус-Дитер Кастров.

„Вируцидни (уништавање вируса) ефекат испирања уста средствима као што је Betaisodona научно је доказан и односи се и на коронавирус“, тврди др Кастров наглашавајући да су та средства ефикасна и против било ког мутанта вируса.

„Ако се широко користе, вируцидна решења за испирање уста могу безбедније од брзих тестова да допринесу да ланац инфекције буде прекинут, а пандемија ускоро окончана. Политичари то коначно морају да схвате и да примене“, каже Кастров.

Ипак, средства за испирање уста или одговарајуће спрејеве не би требало користити сувише често, јер иритирају оралну слузокожу и тако могу дугорочно да оштете оралну флору.

У сваком случају, важно је користити вируцидне воде за испирање уста, а оне се могу купити у апотеци без рецепта.