Коприва, краљица гвожђа - чистач крви и борац против анемије

Берачи коприве у ово време, полако се припремају и крећу у бербу. Ничу млади листови и коприва је сада идеална за кување, и у кухињи се може користити као спанаћ или зеље, с тим што има неке предности.

„Ја сам од коприве кувао чорбу, фарбао вуну, фарбао јаја за Ускрс, правио чај од семена, листа, корена коприве. Од њених влакана се некада правило и платно. Коприва је једна од најразноврсније употребљаваних биљака", рекао је Момчило Антонијевић, новинар и народни травар. 

Додаје да, поред тога што је укусна биљка, коприва је врло лековита а може се давати и деци.

Ипак, треба разликовати како се употребљава лист, како семе, а како корен коприве.

„Корен се препоручује људима који пате од бенигне хиперплазије простате, јер садржи фитостероле, а добар је и за испитаље косе, против перути и за јачање корена косе. Лист коприве се препоручује људима који пате од анемије", каже Антонијевић.

Чај од коприве се прави тако што се пуна супена кашика листова прелије шољом кључале воде, промеша се, поклопи и остави да стоји 15 до 20 минута. После се процеди и пије у количини од две до три шоље дневно.

Стари Римљани су користили коприву против реуме 

Говорећи о брању коприва, Антонијевић каже да није опасно ако се деси да нас ожари, и да то може бити корисна ствар.

„Стари Римљани су се жарили копривом да би ублажили реуматизам и бол у костима. Код нас постоји обичај да се деца ожаре копривом на врату, јер се некада веровало да се на тај начин испече - болест.Не знамо да ли је то тачно или не, али за оне који имају реуматизам, то је добра ствар", објаснио је Антонијевић.

Када је реч о припреми чаја од корена коприве, њега за разлику од листова, треба мало кувати. Супену кашику корена коприве треба прелити шољом хладне воде, пустити да кључа минут, два и онда се прошеша и поклопи. Када одстоји пола сата, чај се процеди и пије.

Исти чај се користи и за испирање косе, али га наравно треба охладити до одговарајуће температуре. После прања косе, коса се једноставно прелије овим чајем и то без испирања. 

Семе коприве је, како Антонијевић каже, добар народни лек против ноћног мокрења код деце.

Четрдесет грама семена коприве се самеље и помеша са 60 грама раженог брашна. Уз мало квасца и меда се од тога замеси тесто од кога се испече пет колачића. Свако вече, дете треба да поједе један колачић, уз шољу чаја од кантариона. Ова пракса треба да се понавља месец дана, испричао је травар.

Указао је да је коприва добра и за дијабетичаре јер утиче позитивно на ниво шећера у крви, препоручљива је за чишћење организма, код камена у бешици и мокраћним каналима...

Додао је да се семе корпиве још користи и против анемије. Сто грама семена се самеље, помеша се са пет супених кашика тахинија (паста од сусама), дода се пет кашика сировог какаа и килограм меда. После мешања, смеса се остави у поклопљеној посуди и чува на хладном месту. Треба узимати дневно две до три кашике.

Коприва садржи, осим гвожђа, велике количине фосфора, мангана, калијума, магнезијума, азота и калцијума. Осим што је зато добра као прихрана за биљке, од ње се може направити и органско ђубриво, које биљке може одбранити од неких болести и сиве буђи.

Савет који се односи на припрему хране од коприве је да се она бере у незагађеним подручјима, да се после брања опере кључалом водом, оцеди и исецка.

Коприва у салати, али и у пасуљу 

Уз пржење на уљу са додатком лука, и додатак кромпира, може се направити чорба, у комбинацији са сиром, прави се фил за питу, а занимљиво је да се мало сецкане коприве може додати и у кувани пасуљ, што том јелу, према речима Антонијевића, даје фантастичан укус. Такође, после преливања кључалом водом, у комбинацији са другим свежим поврћем, одлична је за салате.

„Не постоји разлог да се из шетње вратите без коприве. Ако то треба да буде једна биљка, нека то буде коприва", поручује Антонијевић.