Синдром хроничног умора је озбиљна болест која води у инвалидитет

Чини се да нам је свима јасно шта је то умор, али како наглашава гост Јутарњег програма, проф. др Бранислав Миловановић, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, председник Удружења за неурокардиологију Србије и шеф Неурокардиолошке лабораторије КБЦ „Бежанијска коса“, код умора постоје различити ентитети.

Постоји умор који после неког напорног умног или физичког рада осећамо који када се испавамо и одморимо пролази, објашњава професор. Затим, постоји умор који настаје због синдрома „сагоревања на послу“, али постоји и умор као болест и који се зове синдром хроничног умора.

„То је болест коју је признала и Светска здравствена организација и дала шифру Р-53.8 прошле године, а већ постоји шифра од 1969. године Г-93.3 за 'поствирусни синдром умора'. То је озбиљна болест нарочито сада када се појављује готово у форми епидемије после ковид инфекције и третира се као болест“, наглашава доктор Миловановић.

За синдром хроничног умора се сматра да је по тежини у рангу онколошких болести и сиде. Тренутно се говори о продуженом ковиду, али то је, у ствари, улазак у синдром хроничног умора, напомиње гост Јутарњег програма.

„Европски парламент је донео резолуцију 12. маја, на дан када се обележава дан борбе против ове болести, да се нађу посебни фондови како би се наставило истраживање везано за епидемију синдрома хроничног умора зато што је то болест која води у инвалидитет. Најопасније је то што су најчешће у питању млађе особе“, додаје професор.

Шта је хронични умор

Ако неко прележи вирусну инфекцију, посебно ковид, ако се замара, има когнитивне поремећаје – заборавност, слабу концентрацију, нервозу, анксиозност која се појављује код 80 одсто случајева. Има неуролошке испаде у смислу играња мишића, мравињање, вртоглавицу приликом устајања или губитак свести. Затим, честе и јаке главобоље, болове у мишићима и зглобовима, проблеме са гастроинтестиналним трактом, као што је синдром иритабилног колона и сличне проблеме, а све траје више од шест месеци, у питању је синдром хроничног умора.

„Ово се третира не само као болест већ и као инвалидитет, јер пацијенти временом не могу више да раде. Чак и када се уради комплетна високософистицирана дијагностика – скенер, магнетна резонанца, ултразвук – не може да се нађе ништа специфично, а у суштини су главне промене на аутономном нервном систему. То је мрежа комплетног рада свих органа и ту се јављају драстичне промене“, наглашава др Миловановић.

Иначе, професор Миловановић се већ 20 година бави овим проблемом и објашњава да када се уради тестирање, тачно се виде оштећења, посебно барорефлекса у каротидама који регулишу притисак. Зато се ти пацијенти жале и на честа варирања крвног притиска, пулса, на нестабилност и зато су неопходне честе контроле срца.

„Највећи проблем је јако мали број лабораторија за тестирање аутономног нервног система у региону. Постоји у КБЦ 'Бежанијска коса', у Клиници 'Ребро' у Загребу и КЦ Љубљана. Ми смо пре свих, пре 15 година формирали регионални центар и имамо центар у Бањалуци којим ја руководим“, додаје професор.

Нема одмора од хроничног умора

Највећа заблуда која прати ову болест је што људи претпостављају да је у питању обичан умор и да се он може отклонити одмором. Откривено је да до главних промена долази на органелама које се зову митохондрије и док се после вирусних инфекција оне не опораве у питању је инвалидитет.

По подацима СЗО само 10 одсто пацијената буде боље после одређене терапије. Међутим, како напомиње професор Миловановић, с обзиром на то да се 20 година бави тим проблемом, лечење мора бити мултидисциплинарно јер овај синдром доводи до „испада” свих система.

„Постоји удружење научника Европске уније које се бави синдромом хроничног умора чији сам и ја део, и они су упутили проглас свим пацијентима који су прележали ковид са синдромом хроничног умора, да им прети опасност и да морају да предузму одговарајуће мере. Морају специјалним лековима да се лече митохондрије, мора да се надокнаде витамини и минерали. Појављују се и метаболички поремећаји, а у 80 одсто случајева гастроинтестинални проблеми, посебно се говори о синдрому пролазећих црева, те морају да се укључе и ови специјалисти у процес лечења“, наглашава професор.

Додатни проблем представља и чињеница да о овој болести ни лекари не знају довољно јер се још не учи на факултету.

Пре свега упорност

Синдром хроничног умора је постојао и пре појаве ковида, као и удружења оболелих. Свако ко примети овакве или сличне тегобе требало би да се обрати лекару, у већини случајева, то је лекар опште медицине.

„Уколико имате несвестице, вртоглавице, аритмије, варирање притиска, он ће вас упутити код неуролога или кардиолога. Потребно је урадити кардиолошку дијагностику, неуролошку дијагностику и после тога обично треба урадити тестирање аутономног нервног система да би се виделе промене“, објашњава др Миловановић.