Замене за кафу доносе много више од вољеног укуса и мириса

Најпознатија и најпопуларнија замена за кафу је цикорија. Осим ње, раж, јечам и још неке замене за кафу употребаљавале су се првенствено због сиромаштва.

„У кризним, тешким временима када нисмо имали кафу, прибегавали смо заменама, али данас се ситуација променила. Замене за кафу све више се употребљавају због предности које имају и дају нашем здрављу“, истакао је, гостујући у Јутарњем програму, травар Момчило Антонијевић.

Кафа од цикорије добија се печењем корена биљке који је изузетно богат инулином – влакном које је веома корисно и важно за нормалан рад добрих бактерија у нашим цревима.

Будући да је корен цикорије изузетно горак, пре печења мора да се подвргне процесу смањења горчине. Печени корен се самеље и на уобичајени начин користи за припремање напитка, али се пусти да ври мало дуже.

„Цикорија је врло лековита биљка и њен надземни део употребљава се у фитотерапији. Цветови, стабљике и листови спадају међу најбоље лекове против дијареје, помаже и кад други лекови не помажу“, истакао је Антонијевић.

Кафу од корена цикорије не смеју сви да користе

„Труднице треба да потпуно да избегавају цикорију. У нашем народу ова биљка зове се и водопија или женетрга и некада се користила за изазивање побачаја и може да изазове крверење и спонтани побачај“, објаснио је Антонијевић.

Ову замену за кафу не би требало да користе ни они који имају камен у жучној кесу или превијену жучну кесу, јер цикорија стимулише лучење жучи, што је корисно, али не при поменутим здравственим проблемима.

Препорука стручњака је да се дневно не пије више од две до три шољице кафе. Слично важи и за „лажне“ кафе, а чак се и биљни чајеви користе у сличним количинама.

Било да нам је потребна свежа као састојак салате (лист), сушена за чај или корен за прављење замене за кафу, цикорију је најбоље брати у природи, никако у граду са зелених површина, што због загађења, што због тога што се кућни љубимци туда шетају.

Међу „кобајаги кафама“ налазе се и напици од ражи, јечма, али и од храстовог жира. Иако је блажег укуса, напитак од печеног млевеног жира подсећа на укус кафе.

„Кафа од ражи много више подсећа на праву кафу јер има снажнији мирис. Та кафа се прави на класичан начин – на једну шољицу иде кафена кашичица ражи или јечма, пустите да то проври, измешате и сипате у шоље", објаснио је Антонијевић и додао да овај напитак могу да конзумирају и деца.

Према Антонијевићевим речима, осетљивост на кофеин је индивидуална ствар и постоје они код којих кофеин уопште не утиче на процес спавања, док код некох других овај састојак кафе изазива несаницу.

Кофеин се не налази само у кафи већ и у чају, али не у биљном чају већ се мисли на напитак од биљке Camellia sinensis – од које се прави црни, зелени и бели чај.

Они којима кафа смета, не морају да буду осетљиви само на кофеин.

„Може да нам смета кофеин, а могу да нам сметају материје које настају пржењем кафе. Турска кафа и еспресо су бољи избор од инстант кафа јер инстант кафе током производње пролазе кроз разне процесе и додају им се разни састојци, између осталог и цикорија“, закључио је Антонијевић.