Вакцина, тестови о трошку државе и превентива – рецепт за успешну борбу против рака грлића материце

Постоји више од 80 типова хуманог папилома вируса. Не изазивају сви канцер.

„Хумани папилома вирус спада у једну од нејчешћих сексуално преносивих болести, поред хламидије. Око 40 типова изазива гениталне проблеме и имају различит малигни потенцијал. Присуство вируса не мора да значи да ће он нужно изазвати карцином“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму, др Ивана Ђурђевић Старовић, гинеколог. 

Доктор Игор Јеремић, гинеколог, додаје да се овај вирус, осим сексуалним путем, преноси и с мајке на дете у току порођаја, а не преко веша и базена, и да је довољан само један незаштићени сексуални однос да би се вирус пренео.

„Младе девојке рано ступају у сексуалне односе, обично су то незаштићени односи, а мислим на девојке од 16 и 17 година. Први контакт са хуманим папилома вирусом код таквих девојака је много озбиљнији него код старијих жена, зато што се тај вирус много брже инкорпорира у ћелије домаћина код таквих девојака, и врло брзо и изазове промене на грлићу материце“, каже др Јеремић.

„Велики проблем код тих девојака је што се оне неће јавити сигурно, са 16, 17 и 18 година гинекологу док не примете неке промене. Оно што се прво примећује су гениталне брадавице – кондиломи, међутим, у 80 посто случајева, ми имамо мешану ХПВ инфекцију – ниско, средње и високоризични типови, тако да у 80 одсто случајева, поред појаве кондилома, код тако младих девојака, имамо и промене на грлићу материце“, објаснио је др Јеремић.

Пацијенткиње од 14 година 

Докторка Ђурђевић Старовић је рекла да је њена најмлађа пацијенткиња имала 14 година. Напоменула је да је по закону забрањено имати сексуалне односе са особама млађим од 14 година, па је тада, пошто је у питању кривично дело, лекар дужан да пријави такве случајеве.

Додаје да лекари раде на томе да се код младих девојака подигне свест о ризицима, али уз опаску да нажалост нема резултата. Сматра да су тематска предавања потребна и у средњим али и у основним школама.

„Довољно је шест месеци од првог контакта са ХПВ вирусом, да се формира предканцероза, за годину дана, чак и карцином грлића материце", додао је др Јеремић.

Превенција је најважнија, упозорава др Ђурђевић Старовић. И то најпре примарна, која подразумева рад на подизању свести о ризицима, и секундарна, када се раним прегледом проблем са инфекцијом открије на време и успешније лечи.

Упућује на редовне прегледе, а не на одлазак код лекара када крену тегобе.

Др Јеремић додаје да је потребно радити и са гинеколозима. Напомиње да и када Папаниколау тест, који се користи као својеврсни показатељ стања пацијенткиње, покаже добар резултат, стање ваља додатно проверити колпоскопским прегледом и типизацијом вируса.

Каже и да је рад на јачању имунитета важан, али да је важније правовремено реаговање лекара.

„Ми смо ти који морамо да време да дијагностикујемо ту промену и на прави начин да им приступимо. Пропагирам да оно што не ваља треба одмах уклонити. Зато и постоје нове методе које су апсолутно безбедне", каже др Јеремић.

Гинеколошки преглед може бити непријатан, али није болан 

Преглед код гинеколога, који је од велике важности за рану дијагностику, неретко уме да уплаши жене и девојке, који га онда, под тим изговором избегавају.

„Гинеколошки преглед сам по себи није болан. Непријатан сам гинеколошки положај јесте непријатан у психичком смислу за жену, и може да буде одређен ниво непријатности приликом самог прегледа. Узимање узорка за Папа тест изазива одређену дозу непријатности, не могу да кажем бола, али неки неспецифични осећај, јер ви морате скинути ћелије из унутрашњости канала грлића и са површине грлића да би имали квалитетан размаз. То не боли, траје 30 секунди и бићете мирни шест месеци до годину дана“, рекла је др Ђурђевић Старовић.

Истиче још једну врсту проблема који се односи на тест типизације. По нашем закону, после 15. године, могућ је самостални одлазак код лекара.

Ако се утврди да девојка од 15 година треба да уради ХПВ типизацију, јавља се проблем финансирања, јер кошта 15.000 динара. Додаје да у том случају девојчица може да о томе не обавести родитеље, што отежава финансирање теста. Докторка каже да се ХПВ типизација не ради о трошку Фонда.

И др Јеремић се слаже да би и у Србији требало увести финансирање скрининга из Фонда.

Када је реч о третирању стања које изазива ХПВ, др Јеремић се позива на нове технике које се примењују.

„Имате нову радиоталасну технику. Два минута у локалу, потпуно се уклони промена. За два месеца ми долази девојка и њен грлић је у потпуности ревитализован. Без сужења, без скраћења цервикалног канала, без обзира на то да ли има 15 година или је жена од 35 година, ту нема штете, никакве", објаснио је др Јеремић.

Актуелизовање лечења 

Говорећи о вакцинацији против ХПВ-а, др Ђурђевић Старовић наглашава да је она као превенција апсолутно значајна, али да „код нас још није ушла у обавезан програм вакцинације“.

„Мислим да лекари не промовишу довољно вакцинацију, апсолутно сматрам да је потребна, и да би на тај начин смањили ризик од настанка карцинома грлића. Почети на време, док девојчица није ступила у сексуалне односе, од девете до 12. године, да ли двовалентном или четворовалентном вакцином", каже др Ђурђевић Старовић.

Доктор Јеремић додаје да протокол дијагнозе и лечења мора да буде у складу са садашњим временом, јер, како каже, „није ХПВ оно што је било као некада“, наглашавајући да Папа тест не мора да буде јасан показатељ промена и заговарајући приступ раног уклањања промена, чим се утврди њихово присуство.