Превремено рођена деца су пацијенти у које треба највише улагати

Дете није мали човек воле да кажу педијатри, а неонатолози воле да кажу да новорођенче није мало дете, а превремено рођено новорођенче, односно недоношче, како је уврежено име, није ни новорођенче, напомиње професор др Георгирис Константинидис.

„То би била права парадигма и прави начин да се ослика ова специфична категорија. У сваком случају, ради се о најосетљивијој популацији, а са друге стране ради се о групи која сигурно има највише шанси за излечење уколико се не ради о некој екстремној незрелости“, наглашава професор.

Од једног пацијента који је 60-их и 70-их година преживљавао у око пет одсто случајева дошло се до ситуације да недоношчад данас преживљавају у преко 95 одсто случајева и представљају респектабилну групу пацијената у коју вреди улагати. То је област у медицини где се највише исплати улагати, сматра гост Јутарњег програма.

Осим медицинске неге, превремено рођеној деци је неопходно и присуство родитеља од најранијег периода живота и од тих првих дана, чак и ако мајка детету не може конкретно да помогне, али су њено присуство и нега веома важни.

„Такође, је веома битно, и то је савремени тренд у медицини, ову децу не излагати медицинским процедурама, осим најнеопходнијих. То подразумева такозвану 'нежну негу' – тишину, евентуално мелоди терапију, врло често је потребан и тај мрак, односно затамњеност просторије имајући у виду да око 95 одсто времена ова новорођенчад проводе спавајући“, додаје неонатолог.

Осим тога, превремено рођена новорођенчад су веома хетерогена група. Свако рођење пре навршене 37. недеље трудноће подразумева, у ствари, превремено рођену новорођенчад, али сасвим је извесно да није исто ако се дете роди са 24 недеље, колико је сада граница преживљавања.

Практично, чим се пређе половина трудноће та новорођенчад имају 50 одсто шансе да преживе. Сасвим сигурно да је њихов боравак у болници много дужи него такозваног касно рођеног превремено рођеног новорођенчета после 32. недеље, које у савременој медицини има, практично, има исте шансе за преживљавање и исту прогнозу као и новорођенче рођено после 37. недеље.

„Што се тиче телесне масе, не постоји нека граница, али се сматра да је новорођенче телесне масе испод два и по килограма мале порођајне тежине, а испод килограма веома мале порођајне тежине. Сада је уведена и категорија екстремно мале порођајне тежине испод 750 грама и та новорођенчад ће сасвим сигурно дуго времена провести у болници, али у савременој медицини и она имају врло добру прогнозу за квалитетан и дуг живот“, напомиње професор Константинидис.

Присуство родитеља је неопходно не само због новорођенчади, него и због самих родитеља, посебно мајке, пре свега због контакта коже на кожу, због разбијања анксиозности и страха који најчешће постоји према оваквој популацији.

„У крајњем, почетка бављења новорођенчетом како би се извукао максимум из тог неуролошког развоја и психомоторног касније, који је потребно наставити код куће, било вежбама, било приступом који се научи у болници“, наглашава гост Јутарњег програма, професор др Константинидис.