Пијете на празан стомак – можда патите од „пијанорексије“

Овај поремећај је колоквијално назван „пијанорексија“ као асоцијација на поремећај у исхрани (анорексију) који осим наглашеног ограничења исхране, карактерише претерано вежбање, повраћање или коришћење пургатива.

За разлику од уобичајеног алкохолизма, код ових људи количина алкохола није толико значајна, јер и није потребно много алкохола да бисте се напили на празан стомак. Запажено је, такође, да овај поремећај у много већем броју погађа жене.

Студија из 2016. године коју је представило Истраживачко друштво за алкохолизам наводи да је од 1.184 испитаних студената на америчким универзитетима, скоро 80 одсто прошло кроз неки облик пијанорексичног понашања у последња три месеца.

И студија из маја 2020. године је открила да је свака трећа жена прошла кроз пијанорексичне епизоде у последњих три месеца, а више од 28 одсто редовно прескаче оброке и пије.

„‘Пијанорексија‘ није клинички термин. Поједине колеге су предложиле термин 'алкохолемија' или поремећај у исхрани и алкохолу“, наводи др Арон Вајнер, лиценцирани клинички психолог, специјалиста за лечење поремећаја зависности. „Али како год га назвали, то је образац који смо уочили“, додаје Вајнер.

Поред тога, терапеутима је значајно и то што је ову комбинацију поремећаја у исхрани и злоупотреби алкохола тешко уочити. Поједини, код којих је постављена ова дијагноза, годинама су били уверени да пију веома умерено.

„Попила бих две или три чаше вина увече, што није много здраво, али није ни нешто што би говорило да имам озбиљан проблем са алкохолом“, каже једна пацијенткиња. „Али кад не бих јела, имала сам губитак сећања, одлазила кући са потпуним незнанцима и нисам могла да се сетим шта се догодило претходне вечери, или сам имала јак мамурлук“.

Пошто разлози за овакво понашање нису потпуно јасни, као када је у питању уобичајена намера да се напијете, то је још теже уочити специфичност овог поремећаја.

Најочигледније тумачење би било да особа која већ има поремећај у исхрани уз то и пије, објашњава Нед Преснал, професор на Универзитету у Вашингтону. Други разлог би могао бити то што када пију на празан желудац, алкохол брже делује. Међутим, с обзиром на то да им концентрација алкохола у крви тако брзо расте, људи који пију а не једу су изложени много већем ризику од компликација попут тровања алкохолом.

Осим тога, како наглашава Преснал, познато је да алкохоличари обично имају слаб апетит и зато су углавном „изузетно нутритивно дефицијентни“. 

И коначно, стручњаци разматрају и опцију да постоји „велика коморбидност између поремећаја у исхрани и зависности, јер су у оба случаја у питању начини за контролу емоција и облик бекства од стварности“. То значи да неко ко већ има поремећај у исхрани користи алкохол као обилик самопомоћи у превазилажењу бола због проблема са поремећеном сликом о себи, и обрнуто, неко ко већ злоупотребљава алкохол, ограничава унос калорија како би могао да пије, а не добије на тежини. Све зависи од особе до особе.

Многи који су некада имали поремећај у исхрани мисле да су га превазишли јер више опсесивно не броје калорије, а не схватају да су га преусмерили на нешто друго, попут тога да не једу док пију.

Уочљиво је ти то што људи који имају пијанорексичне епизоде, уопште не изгледају као неко ко има проблем зависности. Често су то млади, богати, добро образовани људи, најчешће жене, који потпуно одударају од стереотипа који имамо о алкохоличарима.