Витамин Де и корона- чаробни лек или узалудна нада

Неки научници верују да витамин Де може да помогне зараженима короном да избегну најтежу клиничку слику. Други пак мисле да од тога нема ништа. Поуздане студије још не постоје

Витамин Де игра важну улогу у нашем телу - око тога су научници сагласни. Тешки мањак тог витамина, посебно испод вредности од 12 нанограма по милилитру крви, изазива болно изобличавање костију које се код мале деце назива рахитисом, а код одраслих остеомалацијом.

Невоља је што се ту завршава консензус око витамина Де међу научницима. Није чак сигурно ни колико тачно тог витамина треба телу, нити испод које вредности се може говорити о недостатку.

„Сунчев витамин"

Ипак, витамин Д је у тренду. Псеудонаучна литература о „Сунчевом витамину" завршава на листама бестселера, а последњих година се повећава и број научних студија. Сада се витамин Д више не повезује само са костима, већ и са разним кардиоваскуларним обољењима, дијабетесом типа 2 и неким врстама тумора.

Ниво витамина Де расте и опада махом под утицајем Сунчевих зрака. Ако кожа упија довољно УВ-зрака, тело је у стању да само произведе витамин. Свега десет до двадесет одсто неопходног витамина Де долази преко исхране.

Такав витамин Де најпре није биолошки активан у организму. Он то постаје тек метаболичким процесом којим се у бубрезима ствара хормонски активна форма звана калцитриол, који онда одлази у крвоток.

Калцитриол, сматрају научници, регулише бројне процесе у телу попут лучења инсулина и успоравање раста тумора, подстиче стварање црвених крвних зрнаца, као и активност имуног система.

Без витамина теже са короном

Анализа Универзитета у Хохенхајму сада повезује мањак витамина Де, одређена предобољења и тешку клиничку слику услед заразе корона-вирусом.

„Постоје бројне индиције да су разне незаразне болести (висок крвни притисак, дијабетес, болести кардиоваскуларног система, метаболички синдром) повезане са ниским нивоом витамина Д. Таква придружена обољења, заједно са мањком витамина Де који их често прати, повећавају ризик од тешког развоја код ковида-19", пише у анализи.

Та тврдња је потпуно тачна", каже Мартин Фаснахт, начелник одељење ендокринологије на Универзитетској клиници у Вирцбургу. Он ипак додаје да је у питању „чисто посматрање да ове појаве долазе заједно", то јест да нису у питању чврсти научни докази о каузалитету, да једна појава изазива другу.

Тај ендокринолог критикује помаму која је избила око витамина Де. Не зато што негира његову важност, већ јер досадашње студије нису потврдиле да витамин Де има исцелитељску функцију. „Ради се само о корелацијама које су уочене", каже Фаснахт.

Студије у току

Он даје један пример - замислимо групу осамдесетогодишњака који су здрави као дрен и још се баве спортом, и групу њихових вршњака који су у старачком дому. Код те две групе би се драстично разликовао и ниво витамина Де, као и очекивана дужина живота.

„Али било би превише просто објаснити различито стање само нивоом витамина Д", каже Фаснахт.

„Ниво витамина Де је згодан показатељ уколико је неко болестан. Али није више од тога", тврди ендокринолог.

Док у анализи Универзитета у Хохенхајму пише да би, код особа заражених короном, сместа ваљало проверити ниво витамина Де и подићи га уколико је пренизак, Фаснахт не верује да би то ишта донело.

Он подсећа да су пропали сви досадашњи клинички покушаји да се ток неке болести промени додавањем витамина Де.

Фаснахт пак каже да би и овде ваљало пробати, јер никада се не зна.

„Не желим да искључим могућност да одређене подгрупе пацијената могу да профитирају од преписивања витамина Де", истакао је.

Бројне студије о овој појави су у току, те би ускоро требало да стигну солиднија научна сазнања.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво