Хвала литијуму!

Литијум – „стабилизатор расположења”, помаже у превенцији маничних епизода код људи са биполарним поремећајем, и код већине пацијената се показао као делотворан.

Америчка серија Домовина (Homeland 2011–2018) је пионир у постављању веома способног главног јунака, са дијагнозом менталне болести, у центар телевизијског шоуа. Национална Алијанса за менталне болести нагласила је да је ово „једно од првих телевизијских остварења у коме главни женски лик има дијагнозу биполарног поремећаја“. 

Али оно што ову серију чини заиста посебном јесте реалан приказ менталне болести као дела свакодневног живота, односно како у свега неколико дана овакав поремећај може да преокрене нечији живот наглавачке.

Новинарка Гардијана Хана Паркинсон, која има биполарни поремећај, написала је 2014. да је лик главне јунакиње Кери Метисон „тачан и освежавајући“.

Биполарни (афективни) поремећај, до 1980. познат као манично-депресивна психоза, јесте поремећај расположења.

Кетрин Зита Џонс је међу 60 милиона људи са биполарним поремећајем 

Карактерисан је поновљеним епизодама повишеног расположења, повећане енергије и активности (манија или хипоманија) и депресије.

Представља озбиљни здравствени проблем са великим бројем дијагностикованих у свету.

Према последњим подацима Светске здравствене организације, око 60 милиона људи има биполарни поремећај, међу њима су и Кетрин Зита Џонс и Жан Клод ван Дам.

Међутим, научни кругови не деле мишљење јавности о телевизијском остварењу.

Основна критика серије је да константно потенцира на томе да особе са биполарним поремећајем имају „посебне моћи“, док су у ствари ове особе веома сензибилне и њихов „гениј“ може да буде доминантан само онолико колико је погођена преписана терапија, у конкретном случају литијум.

Мало соли попут литијума –  у песми Курта Кобејна 

Курт Кобејн, легендарни фронтмен „Нирване“, који се већину свог живота борио са депресијом, написао је песму Литијум која се налази на албуму Невермајнд и говори о подељености осећања, и животу уопште.

О борби са различитим емоцијама, о конфузији која нагиње ка депресији, али и оној светлој, лакшој, страни живота. Ова песма била је веома важна за генерације деведесетих, када су млади осећали снажан притисак друштва, толики да ни самоубиства нису била ретка, те је можда „мало соли“ попут литијума представљало решење.

Литијум као средство у терапији металних стања помиње се још од римског доба, када су се људи купали у минералним изворима богатим солима како би ублажили „меланхолију“ или „манију“.

Средином деветнаестог века, литијум се упоребљавао за лечење гихта, понекад и такозваног „гихта мозга“ – дивног описа маније, преносећи тако метафорички појам отечених зглобова на мозак.

Назив хемијског елемента изведен је од грчке речи "lithos" или камен, и тачно, литијум се налази у граниту. Али и у морској и минералној изворској води, метеорима, Сунцу и било којој другој звезди на небу.

Летаргија код пацова случајно утицала на нову терапију

Шведски научник Јохан Арфведсон је открио литијум 1817. године. У периодном систему елемената класификован је као метал.

Један од првих трагова употребе литијума у неуролошке сврхе појављује се 1870. када је Силас Вир Мичел, лекар из Филаделфије, препоручио једињење литијум бромид као антиконвулзивни лек и хипнотик код пацијената са епилепсијом.

Почетком 20. века медицинска употреба литијума била је замењена другим третманима све до 1949, када је Џон Кејд, психијатар из Мелбурна, у Медицинском журналу Аустралије поново открио потенцијал овог лека, и описао могућу област употребе литијумових соли.

Кејд је међу првима закључио да ментална болест има и физичке манифестације и да је поред разговора, пацијентима неопходна терапија лековима.

Он је најпре хтео да утврди узрок маније. Констатовао је да се урин пацијената са манијом разликује од осталих, стабилних особа, тако је закључио да је уринска киселина  хетероциклично једињење угљеника, азота, кисеоника и водоника, одговорна за манију.

Следећи корак био је да изазове манију код лабораторијских пацова. Убризгавао им је различита хемијска једињења, између осталих и литијум карбонат, који је код животиња изазвао летаргију, и тако је, сасвим случајно, открио нову терапију.

Кејд је био убеђен да литијум може да излечи пацијенте са сиптомима за које се данас зна да су шизофренија, биполарни поремећај, посттрауматски стресни поремећај и деменција.

Након што је литијум испробао на себи, Кејд је кренуо у тестирање својих 19 пацијената. Десет њих са манијом показало је значајну промену у понашању, али ипак један пацијент је преминуо вероватно од прекомерне дозе. Затим се, до краја четрдесетих, литијум као замена за кухињску со код срчаних болесника у САД показао фаталним у најмање два случаја.

Али, и поред ових чињеница, истраживања медицинске употребе литијума су настављене у другим земљама света.

Постепено су формиране безбедне дозе, а пажљиво праћење пацијената је постала рутина, литијум у разним једињењима је признат и тиме су постављени будући темељи данашње терапије литијумом.

Један од шампиона у истраживању овог лека је психијатар Роналд Фив, који је експерименте са литијумом започео 1958, да би тек 1970. са четворицом колега успешно лобирао да Америчка администрација за храну и лекове одобри литијум као лек у терапији менталних болести.

„Сакупили смо довољно података о томе да је лек делотворан у терапији биполарног поремећаја, и да је безбедан уколико се пажљиво употребљава“, рекао је тада Фив, и додао да „лек није довољно истражен код других менталних дијагноза делом због тога што је природна супстанца“, додатно, елементи периодног система не могу да буду патентирани.

Од пива до „кока-коле“ 

Управо из овог разлога фармацеутске компаније су слабо заинтересоване да истраже потенцијал лека, да промовишу или да развију даљу употребу литијума иако је давао обећавајуће резултате у терапији Алцхајмерове болести, на пример.

Једна научна студија у Јапану показала је смањен број самоубистава тамо где вода за пиће садржи мало литијума, тридесетих и четрдесетих година газирано пиће "7-Up" садржало је литијум-цитрат као средство за подизање расположења.

Постојала су и пива са мало литијума, па и „кока-кола“. У једном тренутку овај тренд је отишао толико далеко да је својевремено у огласном делу Њујорк тајмса група психијатара поставила отворено питање: „Да ли сви да узмемо мало литијума?"

Без обзира на широку употребу „стабилизатора расположења“ свега пет процената од укупне производње литијума иде у медицинске сврхе, остатак се налази у керамици, стаклу и батеријама.

Индустрија је постала веома зависна од овог елемента. У САД на свега 240 километара северно од „Теслине гигафабрике“ где Илон Маск производи литијум јонске батерије за своје аутомобиле, планира се изградња огромног рудника који би требало да већ у току 2022. повећа испоруку литијум-карбоната у свету за пуних 15 одсто.

Још веће резерве литијума, неких 50 процената светске потражње налазе се на југу Боливије у Салар де Ујуни, највећој сланој равници на свету са површином од 10.582 километра квадратна.

Десет одсто светских резерви литијума у Јадарском басену 

Крајем ове године компанија Рио Тинто би требало да заврши са истраживањима резерви литијума у налазишту „Јадар“ код Лознице у Србији, и ако све буде по плану експлоатација те руде могла би да почне за три до четири године.

Резерве руде у Јадарском басену процењују се на 136 милиона тона и, како се претпоставља, ово налазиште крије невероватних десет одсто светских резерви литијума.

Стручњаци већ дуго предвиђају економски потенцијал литијума и врло је могуће да ће у будућности сви аутомобили, компјутери и остале електронске направе које свакодневно користимо зависити од литијумских батерија готово на исти начин на који се пацијенти са дијагнозом биполарног поремећаја ослањају на медицински литијум десетинама година уназад.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво