Донирањем делова живог мозга до разоткривања његових тајни

Оболели од епилепсије у Сијетлу, још за живота, пружају истраживачима ретку прилику да проуче унутрашњост можданих ћелија. Међу њима је и Риана Кортлевер која је, након операције, предала одстрањени део свог неокортекса, величине коцкице шећера.

„Пошто сам имала епилепсију, желела сам да учествујем у истраживању и тако помогнем неком са сличним проблемом“, објаснила је Ријана Кортлевер, један од донатора.

Научници из Аленовог института за истраживање мозга смислили су начин да сачувају узорке у животу, како би могли да их анализирају и схвате како људски мозак функционише.

Узорци се режу на изузетно танке делове који у фрижидеру могу да се одржавају данима, понекад и недељама.

„Покушавамо да направимо опсежно истраживање свих различитих врста неурона који постоје у људском мозгу. Верујемо да многе болести, неуролошке и психијатријске, настају због специфичних мутација и дефицита посебних врста ћелија“, истакао је Кристоф Коч са института у Сијетлу.

Лабораторија за мерење кретања ћелија мозга користи методу која се назива електро-физиологија.

„Ако желимо да развијемо лекове, на пример, за психијатријске болести, заиста је важно знати тачне детаље, попут оних који се молекули и рецептори налазе у којим ћелијама. Морамо да проучавамо људски мозак, а не само мозак лабораторијских животиња“, навео је Коч.

Недавна истраживања потврђују да би кључне разлике између мозга људи и, рецимо, миша могле да објасне потешкоће у лечењу стања попут депресије и анксиозности.