Дуготрајно седење – пречица до болести

Јелена и Ненад раде у ИТ сектору. Сваког дана су више од осам часова за рачунаром. Цену таквог посла плаћа њихово тело.

Ненад Пешић, веб-мастер на сајту РТС-а, истиче да је реч о осам сати седења: „У кући барем још четири, и то је све за рачунаром. Леђа боле...“

„Седим осам сати у том положају и имала сам упалу нерва на рамену... Утрнем, и дођем до стадијума када ништа више не осећам“, испричала је Јелена Кесеровић. 

Ако је још и неправилно, дуготрајно седење је неретко пречица до болести.

„После извесног времена нас боле мишићи, леђа, и боли нас врат. Врло често се заборавља да неправилно седење утиче на дисање, утиче и на рад срца“, упозорава проф. др Сања Мазић, специјалисткиња спортске медицине са Медицинског факултета у Београду.

„Људи имају проблема са лумбалним делом леђа, односно доњим делом леђа и цервикалним, тј. вратним делом леђа, због константног седећег положаја током целог дана“, наводи физиотерапеут Пеђа Јовичић.

Истраживања показују да лоше држање тела скраћује и животни век.

„Била је једна интересантна студија у Аустралији, која је показала да смо, ако неправилно седимо, практично за сваки сат скратили живот 22 минута“, додаје др Мазић.

Јелена и Ненад одлучили су да буду физички активни, јер су пре тога, због болова, ишли на физикалну терапију. Нису једини.

„Углавном долазе када је најкритичније, када више не могу да издрже болове. Када имају одређену симптоматологију, да ли су то јаки болови у доњем делу леђа, трењење руку...“, открива Јовичић.

Готово идентично је и код деце. Просечан основац у Србији три сата дневно проведе пред рачунаром, а још минимум четири сата у школској клупи. Због тога је све више деце са деформитетима стопала и кичме, а број гојазних расте.