Читај ми!

Матичне ћелије, разлика између живота и смрти

Један од највећих стручњака за трансплантацију матичних ћелија у Немачкој је Надежда Басара. Гостујући на РТС-у, др Басара говорила је о свом искуству у Немачкој и зашто се само у неким покрајинама те земље обави и до 100 пута више трансплантација матичних ћелија него у Србији.

Матичне ћелије и лечење помоћу њих многим тешко оболелима значе разлику између живота и смрти. Једна од најуспешнијих земаља у трансплантацији матичним ћелијама је Немачка, а у великој мери захваљујући докторки Надежди Басари, која је гостовала на Радио-телевизији Србије.

Према њеним речима, матичне ћелије могу да помогну у излечењу великог броја хематолошких болести, не само малигних.

У Србији је досад урађено тек пет трансплантација од несродних донора, док се у неким немачким покрајинама годишње уради и до 100 пута више.

„У Немачкој, као и целој западној Европи, трансплантација матичним ћелијама је једна етаблирана метода којом се лече сви видови малигних болести. Са друге стране, у Србији, из различитих разлога, доскора није била могућа трансплантација матичних ћелија несродног донора“, наводи докторка.

У немачкој покрајини Саксонији, која је по величини и броју становника слична Србији, изведе око 500 трансплантација од несродних донора годишње.

Говорећи о самом броју медицинских центара који обављају трансплантацију сродних и несредних матичних ћелија, Басара објашњава да у Немачкој постоји чак 60 таквих центара.

„У Немачкој су хематологија и онкологија једна специјализација. Предност таквог приступа јесте што се обједињују цитостатске терапије код различитих болести. Постоје заједнички протоколи и предлози како се терапија ради и постоје стандарди који се примењују и они се примењују у свим центрима и на исти начин“, истиче Басара.

Према њеним речима, у покрајини Шлезвиг-Холштајн, где она са својим тимом напорно ради, изузетно се гаји тимски рад, који подразумева састанке једном недељно и на којима се одлучује о различитим терапијама код сваког пацијента.

Без тимског рада, како каже, нема никакве могућности за успех.

Иначе, на северу Немачке одлучено је да се седам медицинских центара обједини у један, који ће се звати Норд, а на чијем ће челу бити докторка Басара.

„Идеја је да била да се сви центри за лечење различитих органа обједине у један центар. Посебно је важно што у документацију тумора, од тренутка дијагнозе, до краја терапије сваки доктор има увид. Ако пацијент дође код мене на преглед, а након тога оде код неког другог доктора, тај колега може да погледа досадашњу документацију“, каже докторка и додаје да се на таквом систему ради у целој Немачкој.

Да подсетимо, др Басара се одриче шефовског додатка у корист пацијената који долазе из Србије, па су њима трошкови лечења због тога знатно мањи.

Према њеним речима, и колеге на клиникама су је подржале у овој одлуци, јер сматрају да пацијенти са Балкана треба да буду третирани као немачки пацијенти и да не сносе никакве додатне трошкове.

На питање зашто је српско здравство поново сврстано на само дно европске лествице, др Басара истиче да је то изузетно тужно јер имамо изванредне хирурге.

Међутим, у медицини није само умеће значајно, већ и остале ствари, посебно дијагностика, која подразумева магентну резонанцу, ПЕТ скенер. Због тога, у два дана се може да добити најкомпликованија молекуларна дијагностика пацијента са леукемијом.

То је нешто што је, како каже, незамисливо у Србији, где се на тако нешто чека по неколико недеља, док се у Немачкој за три или четири дана добија цела дијагноза.

„Требало би да постоји више центара по Србији, а да не буде све централизовано у Београду. На југу Србије је у порасту број оболелих од малигних болести. У Нишу сам прошли пут баш о томе говорила док сам боравила као гост Медицинског факултета“, наводи Басара.

Како објашњава, финансијска средства никада не би смела да представљају проблем.

„Уколико постоји идеја и жеља да се оснује један центар, средства нису проблем“, додаје докторка.

Према њеним речима, постоји и велика разлика у приступању дијагнози.

„Приступ је тимски, интердисциплинаран и објашњава се до детаља. Процедура и дијагноза се објашњава до детаља. Такође се инсистира на присуству целе фамилије, јер је особама које болују од малигне болести потребна велика подршка“, истиче наш стручњак.

Занимљиво је и да су посете болесницима неограничене, односно да, уколико се предузму све мере предострожности, фамилија и драге особе могу да проведу у болници цео дан.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво