Преминуо глумац Радован Миљанић

Радован Миљанић је последњу улогу одиграо пре само неколико дана – у представи Народног позоришта Васа Железнова и други, која је успешно изведена 18. октобра на Руском међународном позоришном фестивалу у Нижњем Новгороду.

Рођен у Панчеву 24. фебруара 1952. године, Миљанић је дипломирао глуму 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића, монодрамом Приче кнеза Мишкина према роману Идиот Ф. М. Достојевског. Представа је играна у Подруму Атељеа 212, Жутом салону Југословенског драмског позорисста и у Студентском културном центру у Београду. Исте године, на Сцени „Круг 101“ Народног позоришта у Београду, имао је своју прву премијеру, а реч је о представи За опело, у ред, молим према тексту Милана Митића, у режији Велимира Митровића.

Током дугогодишње каријере одиграо је више од сто улога, од којих је око 70 премијера, највише у Народном позоришту. Играо је и у СКЦ-у, Дому омладине, Звездара театру, Театру од нуле, Позоришту Огледало, ЈДП-у, Београдском драмском позоришту...

Више од две деценије, уз Љубивоја Тадића (Тесла), играо је у култној дуодрами Тесла или прилагођавање анђела у којој је бриљантно тумачио лик новинара Џона Смита.

Учествовао је у снимању педесетак драма на Радио Београду и остварио запажене улоге (Владислав Петковић Дис, Бранко Миљковић, Томас Мор..).

У Песничким ведринама на ТВ Београд тумачио је Милутина Бојића и две деценије био стални учесник у емисијама Културне и Научне редакције ТВ Београд.

Играо је у многим домаћим серијама и филмовима – Директан пренос, Чавка, Гуча, Условна слобода, Живот и смрт порно банде, Нечиста крв - Грех предаха, Дара из Јасеновца, Тајне винове лозе ...

Тумачио је главне улоге у филмовима Владимира Манчића који су освојили многе награде на фестивалима краткометражног филма.

Ретко је говорио за медије, а у једном интервјуу, објављеном пре скоро две деценије у позоришном листу Лудус, на питање шта за њега данас, после толико одиграних улога, представља изазов, рекао је: „Нешто што подразумева другачији приступ улози или комаду, што до сада нисам радио... Не припадам глумцима који планирају улоге или имају зацртано шта сад морају да играју. Васпитаван сам у другом духу: да су представа и позориште много важнији од глумаца, нас који треба да учествујемо у томе. Нисам у позоришту због себе, него због позоришта“.