Комеморација Симјановићу: Лако му је било умрети, јер је знао да је бесмртан

Југослав Пантелић директор Југословенске кинотеке рекао је да српски језик није довољно богат речима које би описале таленат Зорана Симјановића.

„Када год уђем у салу 'Макавејев' у Југословенској кинотеци увек имам утисак да ту видим Зорана Симјановића, који ми сугерише како да поправимо звук и нуди ми да дође у кино кабину и поправи шта може. Уверен сам да ће нам Симјановић много недостајати“, истакао је Пантелић.

Симјановићев братанац је потом прочитао писмо Зорановог млађег брата Дејана, који је описао таленат преминулог композитора још од најранијег детињства.

„Родитељи су Зорановом најранијем детињству приметили да лепо пева и сви су уверени да је прво пропевао, па тек онда проговорио. Студенткиња соло певања је становала у истој згради, где и Зоран. Када би нетачно отпевала неку октаву, Зоран би је гласом из своје собе исправио и тако су родитељи одлучили да га упишу у музичку школу. Тако је све почело“, пише у писму Зорановог брата Дејана. 

Радослав Зеленовић, некадашњи директор Југословенске кинотеке и филмски архивиста, напоменуо је да се опраштамо од наплодотворнијег композитора филмске музике југословенске кинематографије.

„Почео је као родоначелник рокенрола у Југославији и често волим да кажем како су филмска трака и рокенрол достојанствено остарили. Симке је сведок тог старења. Једном ми је послао мејл са 65.000 карактера на 65 страна. Ту је било све – 69 играних филмова, 65 телевизијских серија, 50 цртаних филмова и музика за преко 500 телевизијских спотова. Педантан какав је био, израчунао је да то све укупно 11.000 минута музике“, рекао је Зеленовић.

Глумица Тања Бошковић је истакла да никада у животу није срела човека који толико дубоко није био појединачан.

„Био је у пару са Љиљом. Било му је лако јер је био вољен и имао је кога да воли. Симке је својим радом нашу кинематографију суштински одвојио од земље и претворио у нешто друго. Лако му је било умрети, јер је знао да је бесмртан“, истакла је Бошковић.

Композитор Раде Радивојевић је рекао да нас је напустио један од наших најеминетнијих стваралаца у области примењене музике, чија су дела обележила нашу уметничку сцену у протеклих пола века.

„Опраштамо се од професора и добитника бројних признања. Од човека који је био, па престао да буде рокер. Његов рад је одликовао високи професионализам и аутентична преданост пројекту“, казао је Радивојевић.

Редитељ Горан Марковић је напоменуо да је Зоран Симјановић могао све.

„Довео би фрулаша да му свира тему за филм Мирис пољског цвећа. Фрулаш то није умео и Симке би за пет минута савладао свирање фруле и дочарао нам тему. Сјајно је певао... често боље од певача ангажованих за неку тему“, присетио се Марковић.

Зоран Симјановић је сахрањен 16. априла на Новом гробљу у Београду.