Два века од рођења Фридриха Енгелса – капиталисте и револуционара

Какав свет је затекао Фридрих Енгелс 1820. када се родио? Индустријска револуција се из Енглеске ширила попут пожара, капитализам је запошљавао масе радника.

Фабрички димњаци пуше се и у Енгелсовом родном месту, Бармену који данас припада Вуперталу у западној Немачкој. Фридрихов отац је власник фабрике текстила.

Млади Енгелс учи и тачно разуме како функционише капитализам. Од сина индустријалца постаје најпознатији критичар капитализма – заједно са Карлом Марксом.

„Он је био човек који се ујутро частио шкампима и шампањцем, а увече са девојком скитао по сиромашном радничком кварту Манчестера. Био је и једно и друго, капиталиста и револуционар. У сваком случају имао је изражен осећај за правду“, каже Екехард Ловиш, вајар из Вупертала, аутор скулптуре Енгелса поводом 200 година од рођења филозофа и револуционара.

Рана младост и сукоб са оцем

Као најстарије од деветоро деце, Фридрих Енгелс је по жељи оца требало да преузме фабрику и посао са текстилом. Годину дана пред матуру, отац наследника исписује из гимназије како би могао да почне стручну обуку за комерцијалисту и трговца.

Отац и син се често сукобљавају: млади Енгелс увиђа и противи се противречност између протестантске побожности и капиталистичког понашања. Са само 18 година објавио је свој први друштвено-критички текст: Писма из Вупертала.

„Страшна је беда у нижим класама, нарочито међу фабричким радницима у Вуперталу. Само Елберфелду, 1.200 од 2.500 деце школског узраста је лишено образовања и одраста у фабрикама, само да власник фабрике не би морао да запосли одраслу особу чија је плата дупло већа од оне коју даје детету“, елоквентно и драстично је формулисао под псеудонимом Фридрих Освалд.

По завршетку стручне обуке, 1841. године је добровољно одслужио војни рок у артиљерији Краљевске пруске гарде у Берлину. Као гост студент похађа универзитетска предавања из филозофије, оријенталних језика и финансија. Креће се у левичарским интелектуалним круговима.

Сусрет са Марксом

Коначно, 1842. у Келну, 22-годишњи Енгелс се први пут срео са две године старијим Карлом Марксом, у то време још увек главним уредником Рајнише цајтунга.

Енгелсов отац шаље Фридриха у своју тканицу памука у Манчестеру. Тамо упознаје сестре Бернс – Мери и Луизу, Иркиње које су радиле у тој фабрици и с којима ће касније живети, делом посебно, делом утроје. Енгелс је био противник брака. Није имао деце, али се бринуо о ванбрачном Марксовом сину.

У Манчестеру се упознаје са нехуманим условима живота и рада текстилних радника и своје утиске ставља на папир у социјалној студији Ситуација радничке класе у Енглеској где о промени улога у породици пише: 

„Жена ради у фабрици, храни породицу, мушкарац седи код куће, чува децу, спрема и кува“.

Сарадња са Марксом, који је у међувремену емигрирао у Париз, све је тешња. Енгелс постаје један од аутора Немачко-француских годишњака које су издавали Карл Маркс и Арнолд Руге. Енгелс насупа као говорник на првим комунистичким састанцима одржаним у Елберфелду 1845. године.

Затим се са Марксом сели у Брисел. Заједно путују у Лондон и Манчестер. У Лондону се 1847. године придружују „Лиги праведних“, касније „Лиги комуниста“ – за коју су годину дана касније написали чувени Комунистички манифест.

„Без Фридриха Енгелса многи текстови Карла Маркса никада не би били објављени. Тек са Енгелсовом интервенцијом постали су политички ставови, а без Енгелсовог новца, Маркс би умро од глади. Комунистички манифест је заједнички рад. Већи део је написао Маркс, али од Енгелса потиче ватреност која се и данас може осетити у његовим текстовима, та спремност да се дâ јасна политичка изјава, а затим да се енергично брани. Тиме је прожет Комунистички манифест“, каже економски историчар Вернер Плумпе са Универзитета у Франкфурту на Мајни у интервјуу за Дојчландфунк.

Енглес је присутан када у пролеће 1849. године у Вуперталу протестују радници, касније такође у устанку у Бадену. После пораза тог устанка побегао је у Швајцарску и даље у Енглеску, где је од 1850. радио као овлашћени потписник, а касније и као партнер у очевој компанији.

У многим случајевима тешко се могу разликовати пера двојице аутора: на пример, Енгелс је постхумно, на основу белешки приредио други и трећи том Марксовог главног дела Капитал.

Пошто је продао акције своје компаније 1869. године , Енгелс се преселио у Лондон где је већ живео Маркс. После Марксове смрти 1883. постао је водећа фигура међународног социјализма, па и немачке социјалдемократије.

Фридрих Енгелс је умро 5. Августа 1895. у Лондону, са 75 година.

Година Енгелса у Вуперталу

Енгелсов родни град прогласио је „Годину Енгесла“ и ствара живи спомен на свог светски познатог сина – са градском фестивалом, концертима, изложбама и дискусијама. Због пандемије короне, прославе су отказане, укључујући поновно отварање историјске куће Енгелс, једне од некадашњих пет кућа ове породице. Много догађаја пребачено је у интернет.

„Због дигитализације суочавамо се са гигантским преокретима који такође мењају уметност“, каже вајар Ловиш. Скулптура Енгелса коју је дизајнирао на рачунару и за коју је дао да се из једног блока мермера изрежу 64 комада – представља га у природној величини.