Могу ли менаџери Дуе Липе да разбију британско проклетство на Евросонгу

Велика Британија је од свог првог појављивања на „Песми Евровизије“ имала успоне и падове. Представници те земље победили су пет пута, због чега се сматрају једном од најуспешнијих држава које се такмиче.

Међутим, последњу победу Британци су забележили 1997. године и од тад су, осим понеког изузетка, готово сваке године на зачељу евровизијске табеле.

На последњем такмичењу у Ротердаму, Џејмс Њумен, певач од којег је британска јавност много очекивала, заузео је последње место. Осим тога што се нашао на неславној позицији, Њумен је успео у ономе за шта су сви мислили да је немогуће - имао је нула поена. То значи да се ни у једној земљи није нашао међу најбољих десет песама ни код жирија ни код публике.

Организатори такмичења су 2016. године променили правила гласања на „Евросонгу“ и раздвајањем гласова жирија и публике удвостручили број поена који представници могу да добију, али ни то није помогло британском представнику.

Није то прва британска нула. Без поена представници Велике Британије остали су и 2003. године када је у Риги наступила група „Џемини", а на последњем месту, али са поенима, нашли су се и у Београду 2008, Ослу 2010. и Тел Авиву 2019. године.

Кривац за лош пласман – политика или лоша песма? 

Британска јавност је свих ових година за лоше резултате кривила такозвано блоковско и политичко гласање земаља бивше Југославије и некадашњег Совјетског савеза, али и скандинавских земаља, а у последње време појединима је крив и Брегзит.

Међутим, у ауторском тексту за Гардијан, Крис Локери је истакао да пласман Британије нема везе са политиком, већ да је једини фактор лошег пласмана лоша песма.

Критиковао је британске представнике да су остали у прошлости да им песме, за разлику од композиција које су у врху светских топ-листа, звуче као да су с краја деведесетих и напоменуо да је на прошлогодишњем такмичењу било доста различитих стилова, док је Британија послала поп песму која се не истиче ни по чему.

Би-Би-Си је одлучио да нешто промени. У избору представника у Торину британском јавном сервису помоћи ће менаџерски тим „Тап“, који стоји иза светски познатих певачица попут Дуе Липе, Лане дел Реј и Ели Голдинг.

Један од оснивача „Тапа“ Бен Мосон навео је да ће „Евросонг“ искористити како би „аутентично представио богат музички таленат светске класе“ по којем је Британија позната.

Ипак, евровизијска јавност у Британији чека да види резултате. Аласдер Рендал, председник организације обожавалаца „Песме Евровизије“ у Британији ОГАЕ УК, рекао је Гардијану да је „опрезно оптимистичан“ пошто је и раније било помпезних најава у вези са избором представника без значајних резултата.

Поједини у британској јавности позивају и на бојкот такмичења, али то никад не би требало да буде опција, пошто су многи успели да победе након вишедеценијског чекања. Најсвежији пример је Португалија која је на победу чекала 53 године. Малта чека да победи од 1971. године, али се и даље такмичи.

Евровизијска сезона полако почиње да се захуктава, а Британци треба да буду свесни да ипак не зависи све од њих, већ и од других 40 представника, колико ће их се наћи у Торину у мају следеће године, а сви желе само једно – победу.