Бајага добитник награде за музичко стваралаштво и животно дело

Стручни жири у саставу Радослав Граић, председник и композитори Војкан Борисављевић, Зоран Лесендрић, Срђан Марјановић и Александра Милутиновић једногласно је донео одлуку о додели награде Бајаги. 

У Образложењу се наводи да је Момчило Бајагић, српски рок музичар, композитор, текстописац, гитариста, вокални солиста и фронтмен групе „Бајага и инструктори", рођен 1960.године у Бјеловару, неко иза кога стоји „богата дискографија и велики број хитова који га смештају у врх рок сцене у Србији и екс Југославији. И данас његови концерти окупљају бројну публику, како у Србији тако и у региону".

„Посебно успешна била је серија концерата са Симфонијским оркестром и хором РТС-а, децембра 2019. године у Сава центру, којима је обележио 35 година свог уметничког рада.

Његови највећи хитови су песме: Са друге стране јастука, Плави сафир, Зажмури, Тамара, Моји су другови, Музика на струју, 442 до Београда, Добро јутро џезери, Што не може нико можеш ти, Двадесети век...

Каријеру је започео као средњошколац у групи ТНТ, а 1978.године придружује се групи „Рибља чорба", са којом је свирао до 1984.године.

Тада су настале и прве Бајагине композиције, од којих је најуспешнија била „Кад ходаш", а упоредо је писао и песме за друге певаче, Здравка Чолића, Слађану Милошевић и друге.

Године 1984. године напушта „Рибљу чорбу" и оснива своју групу, која се тада звала „Инструктори позитивне географије" и са њом убрзо снима свој први самостални албум. Следи албум Са друге стране јастука (1985), који се сматра једним од најбољих дискографских издања снимљених у бившој Југославији, затим Продавница тајни (1987) и Нека свемир
чује немир (1989). Године 1991. објавио је албум Четири годишња доба, 1993, Музика на струју, а 1997. Од бижутерије до ћилибара. 

Добитник је пет награда за рок-композитора године 1984, 1985, 1989, 1991. и 1994. на међународном музичком фестивалу МЕСАМ.

Данас Момчило Бајагић успешно наставља свој уметнички рад, па 2001. године објављује албум Змај од Ноћаја, 2005. Шоу почиње у поноћ, а 2012. Даљина, дим и прашина.

Момчило Бајагић се успешно доказао и као аутор музике за филм, позориште и телевизију. Сарађивао је са позориштем „Атеље 212" на представи Радован Трећи, као и са Драмским театром из Скопља на представи Сироти мали хрчки. 

Плод сарадње са редитељем Милошем Радивојевићем на филму Ни на небу, ни на земљи је култна песма Моји су другови за који је добио „Златну мимозу" на филмском фестивалу у Херцег Новом.

Радио је и музику за ТВ серије Отворена врата и Вратиће се роде, као и за филм Душана Ковачевића Професионалац.

Стваралаштво Момчила Бајагића спада у сам врх популарне музике на нашим просторима. Његове композиције одувек изазивају дубоке емоције код свих генерација слушалаца, а песма Моји су другови представља незваничну химну свих расељених људи са простора бивше Југославије.

Како каже музиколог Ивана Тришић: „Стваралашто Момчила Бајагића одликује неисцрпна музичка машта, непосредност и ненаметљивост израза у тумачењу самог аутора, као и емотивност која се неодољиво преноси на слушаоце, а стихови које сам пише за своје песме, имају уметничку вредност и независно од музичког садржаја. Бајагини бројни хитови, а многи од њих су антологијска остварења, живе деценијама, окупљајући завидан број љубитеља свих генерација у Србији, некадашњој Јуослвији и у региону. Није случајно што су његова дискографска издања дошла у руке пет милиона љубитеља!"

Све наведено означило је овог ствараоца за добитника престижне награде „Дарко Краљић" коју Удружење композитора Србије додељује за животно дело", наводи се у Образложењу које потписује Војкан Борисављевић.