„Одисеја“ која траје већ четири деценије

Певач забавне музике Лео Мартин прославиће 40 година каријере 16. новембра концертом у београдском Дому синдиката, названим по његовом великом хиту "Одисеја".

Гости ће му бити колеге Ђорђе Марјановић, Драгана Дел Монако, Бора Ђорђевић и група "Легенде".

"Живот је сам по по себи одисеја, па су и за мене ових четири деценије уметничког рада биле одисеја, али сам успео да уђем у праву луку као што је учинио Одисеј", рекао је Мартин агенцији Бета.

Избор Дома синдиката за свечарски концерт, сматра Мартин, је логична ствар, јер је београдска дворана одувек важила за храм забавне музике, где су одржавани њени бројни "фестивали, концерти и где су настајали најважнији хитови".

Мартина ће на концерту пратити оркестар "Станислав Бинички" диригента Војкана Борисављевића.

"Биће финих гостију. Ту су 'Легенде', мој стари другар Бора Чорба, још од кад је водио групу 'Сунцокрет'. Затим највећи међу великима Ђорђе Марјановић, стари пријатељ са којим сам пуно радио, и примадона Драган Дел Монако, са којом ћу отпевати два, а можда и три дуета", најављује Мартин.

Београђанин Милош Јовић, после краткотрајне каријере у Немачкој крајем шездесетих где је узео уметничко име Лео Мартин, вратио се у Југославију да би постао једно од водећих имена домаће забавне музике, посебно захваљујући хиту "Одисеја" (1973), која је остала до данас његов заштитни знак.

Препознатљив по наочарама са црним оквирима и ванредном гласу, Мартин је снимио песме као што су "Ја те волим", "Збогом Кристина", "Песмо моја", "Последња љубав"...

Мартин каже да је по природи скроман човек, да не жали што се вратио у Југославију уместо да је покушао да настави инострану каријеру, и да би да може да бира испочетка, све урадио исто.

"Снимао сам за Колумбију (CBS). Пробао сам и тај запад, учествовао на њиховим хит парадама, са именима као што је Том Џонс, Ингелберт Хампердинк или Миреј Матје. Осетио сам гламур великог шоу бизниса, међутим нисам тај тип амбициозног човека да будем светска личност", присећа се певач.

Према његовом мишљењу, "бити познат је релативна ствар и то се може и у свом селу и држави, ма колика она била".

"Зато сам се и вратио у Југославију 1969. године. Неки ми то замерају. Али чему више амбиције? Оно што сам желео, ја сам постигао. У крајњој линији шта је амбиција? Да постигнеш оно што желиш. А ја сам то и успео. Апсолутно", закључује Мартин.