Осамдесет година од премијере култног филма „Kазабланка”

Kада је пре 80 година почео да се приказује, нико није ни слутио да ће Kазабланка постати један од најуспешнијих филмова у историји. Снимљен је у продукцији „Ворнер Броса" јуна и јула ратне 1942. у САД, скоро искључиво у студију, и коштао је милион долара.

Године 1944. је био номинован за осам Оскара, освојио је три: за најбољи филм (Хал Б. Валис), најбољу режију (Мајкл Kертис) и најбољи адаптирани сценарио (Џулијус и Филип Епштајн, Хауард Kох).

Филм је заснован на драми Мареја Бернета и Џоан Алисон из 1940. Сви долазе код Рика (Everybody Comes to Rick's), која није била играна у позоришту пре него што је екранизована.

Аутори су драму написали после путовања по Европи 1938. у оквиру којег су били и у Бечу после Аншлуса, дакле у време када су нацисти већ увелико били на власти, вршили терор и погром Јевреја.

Емигранти и нацисти код Американца Рика

Kазабланка говори о емигрантима из Европе који су побегли од нацистичког режима у северну Африку, тада под Вишијевом Француском. Да би се заобишла одбојности половине Американаца према Јеврејима, порекло већине избеглица се не помиње - а ни реч Јевреји. Притом су већина статиста и глумаца и сами били избеглице из Европе и делом Јевреји.

У лучком граду Kазабланки се састају у локалу „Риков амерички кафе" надајући се да ће се домоћи виза и отпутовати у неутрални Лисабон, а одатле бродом до Сједињених Држава.

У тој атмосфери се одвија и љубавна прича између Американца Рика (Хемфри Богарт), власника истоименог ноћног клуба, бившег шпанског борца и како сам каже, пијанца - и Илзе Лунд (Ингрид Бергман), супруге чувеног припадника чешког покрета отпора Виктора Ласла, који је у бекству од нациста.

Филм и стварност

„Ворнер Брос" је био једини холивудски студио који се од почетка рата у својим филмовима отворено позиционирао против Хитлера и нациста - и лобирао за улазак САД у рат. Јер, САД су се држале по страни, све док им 7. децембра 1941. Јапанци нису бомбардовали базу Перл Харбур на Хавајима.

Јапану је објављен рат, а Јапан, Немачка и Италија су одговорили својом објавом рата. САД су 1. јануара 1942. приступиле антихитлеровској коалицији Велике Британије и Совјетског Савеза.

Почетком новембра 1942, на обалу северне Африке, тада још француских колонија Алжира и Марока, искрцали су се британски и амерички војници - а лучки град Kазабланка изненада је доспео на насловне странице.

„Ворнер Брос" је очигледно желео да искористи ту огромну пажњу и - на брзину, испочетка само у једном биоскопу у Њујорку, почео са пројекцијом истоименог филма, мада је то требало да се деси пар месеци касније.

Филм Kазабланка и двоје главних глумаца доживљавају невероватан успех. Ипак, „Ворнер Брос" није допустио приказивања у биоскопима широм САД - то је кренуло тек 23. јануара 1943.

За то је постојао политички разлог. Јер, током Другог светског рата Kазабланка није била само стециште ратних избеглица, већ и место тајног сусрета председника САД Рузвелта и британског премијера Черчила од 14. до 24. јануара 1943. Стаљин је одбио да учествује, а присутан је био и Шарл де Гол.

Тајни састанак у Kазабланки имао је за циљ да координише и погура војне операције савезника у Европи - на њој је договено да се Други светски рат може завршити само уз безусловну капитулцију Немачке.

Пошто су Рузвелт и Џек Ворнер били пријатељи, могуће је да је „Ворнер Брос" сачекао да се конференција скоро приведе крају пре него што је Kазабланку лансирао у све америчке биоскопе.

У Западној Немачкој - цензурисана верзија

Немачка филмска публика је могла да види Kазабланку тек 1952. седам година по завршетку рата - али и тада у цензурисаној верзији, скраћеној за 25 минута.

У овој верзији нема нациста и Другог светског рата. Kазабланка је била обична романса, а не филм против нациста и колабораторског Вишијевског режима. А од Чеха Виктора Ласла постао је Норвежанин Виктор Ларсен - који није био члан покрета отпора и бегунац из концентрационог логора, већ атомски физичар, који је побегао из затвора захваљујући мистериозном делта зрачењу које је изумео и којег не лове нацисти - већ Интерпол.

Тек 5. октобра 1975. јавни сервис АРД је емитовао нескраћену и новосинхронизовану верзију која је позната до данас.

Према Норберту Ф. Пецелту, аутору књиге Kазабланка 1943 (2017), немачки огранак „Ворнер Броса", који је скратио филм, очигледно није хтео да подсети Западне Немце на њихову нацистичку прошлост усред економског чуда.

Филм је први пут приказан на телевизији у Источној Немачкој 6. септембра 1983. године.