Hallelujah, песма коју је Коен писао целу деценију и променио 180 пута

Hallelujah је једна од најпознатијих песама икада написаних. Ипак, нови филм открива да је Леонарду Коену било потребно 180 покушаја током читаве деценије да је заврши. И поред тога, његова дискографска кућа одбила је песму.

Прошло је скоро 20 година пре него што је анимирани баук, Шрек, претворио песму у невероватно велики хит. 

Аутори документарног филма Hallelujah: Leonard Cohen, A Journey, A Song имали су приступ без преседана бројним Коеновим бележницама, приказујући трагове писања и брисања.

„Добили смо Леонардов 'прећутни благослов' недуго пре него што је преминуо 2016. године“, каже један од редитеља филма Ден Гелер.

Велико Не од „Колумбија рекордса“ 

Коен је на списак ставио састанак са председником „Колумбија рекордса“, Валтером Јетникофом, који је одбио албум Various Positions, на којем је Халелуја била главна нумера.

Једног дана 1984, Џон Лисауер, његов дугогодишњи аранжер и продуцент, добио је позив.

„Леонард ме је питао да ли желим да снимим плочу јер има неколико нових песама, укључујући и ону која се зове Халелуја. Никада нисам питао за стихове нити да их објасни јер би то било увредљиво. Једноставно сам желео да будем публика. Стварно сам мислио да ће у 'Колумбији' бити одушевљени. Колико сам само погрешио. Јетникофу се баш није допало“, испричао је Лисауер.

Али није дао никакво објашњење осим неког нејасног коментара о томе да му се „не свиђа микс“.

Редитељи документарца Ден Гелер и Дејна Голдфајн покушали су да интервјуишу Јетникофа: „Његова жена рекла је да има деменцију“. Преминуо је прошле године.

„Како је Колумбија могла тако страшно да погреши?“, пита се Лисауер.

Одбијање је било поражавајуће за Коена. „Био је потпуно сломљен“, каже француска фотографкиња Доминик Исерман, која је живела са Коеном док је писао песме за албум и била у студију током снимања.

Иако Коен никада јавно није лоше говорио о овом ударцу, у једном клипу у филму кантаутор је причао о томе како су му у „Колумбији“ рекли: „Знамо да си сјајан, али не знамо да ли си добар“.

Халелуја је започела свој живот са религиозним наклоном, одражавајући Коеново јеврејско наслеђе, са алузијама на краља Давида и Бат Шевом (из текста песме: The secret chord that David played – Тајни акорд који је Давид свирао), као и на Самсона и Далилу.

Касније верзије су биле више духовне, а понекад и сексуалне. Стихови попут Када је Давид свирао, његови прсти су крварили (When David played, his fingers bled) приказани су као они од којих је аутор одустао.

Коен је забележио датум свог првог сусрета са Исерманомовом у својим бележницама.

„Ујутру бисмо заједно попили кафу пре него што би он почео да ради на песми (Халелуја). Преда мном би свирао различите верзије. Али то је била таква загонетка; тако симболична песма. Да, нејасна је – као птица која лети по соби“, присећа се Доминик Исерман.

Након што је одбијена, Халелуја се нашла међу песмама које је на неколико концерата певао Боб Дилан, али без већег успеха.

Сам Коен извео је Халелују крајем 1980-их година, опет без правог успеха. Песми је био потребан Џон Кејл са мало другачијом верзијом да би стекла већу препознатљивост, а затим и Џеф Бакли, који је 1993. године потписао уговор за „Колумбија рекордс“, додуше са другим челним људима.

Неочекивани избор у Шреку

Коен се 1994. године, због депресије и прекомерне конзумације алкохола, преселио на пет година у будистички манастир у Калифорнији. Убрзо након што је напустио то уточиште, сазнао је да студио „Дреамворкс“ снима анимирани филм Шрек у којем су аутори планирали да користе његову песму, у сцени где Шрек јадикује због заробљене принцезе Фионе.

„Мислила сам да је то одговарајућа музика за сложену мешавину осећања, која није често присутна у породичним филмовима“, каже редитељка Шрека Вики Џенсон, која је у филму искористила верзију коју је отпевао Џон Кејл.

„Одабрала сам је и да бих задржала људе прикованим за седишта јер је то била добро позната песма. Али сам избацила 'несташне' делове, као што су 'везао сам те за кухињску столицу' и 'видео те како се купаш на крову'“, објаснила је редитељка цртаћа.

Редитељка документарца Дејна Голдфајн сматра да је Халелују у живот вратио Шрек. То је довело до настанка још обрада попут оних које су извеле Кеј-Ди Ланг и Бренди Карлајл.

Халелуја је такође постала веома популарна у ТВ емисијама са такмичењима у певању. Чак је Александра Берк 2008. године победила у Икс фактору изводећи своју верзију која је потом освојила музичке топ-листе.

Химна због које је кантаутор био на коленима

Ипак, изгледа да Коен никада није био љут што су други тако добро прошли са његовом песмом. У ретким размишљањима о њиховом успеху, он у документарцу то описује као „иронију“.

Леонард Коен имао је светску турнеју током 2008. и 2009. године, када је већ био дубоко у осмој деценији. Још једну серију концерата одржао је 2012. и 2013. године. Халелуја се увек певала, а обично је Коен био на коленима при крају нумере.

„Постала је међународна химна – верска и свака друга“, сматра редитељ документарца Ден Гелер.

Хлелуја је извођена на помену преминулима од ковида, почетком 2021. године у Вашингтону, док се редовно свира на веридбама, свадбама и сахранама.

У документарцу Hallelujah: Leonard Cohen, A Journey, A Song певачица Регина Спектор Коенову песму описује као „савремену молитву“ и „приручник за савремени опстанак“.

„Апсолутно нема сумње да је Халелуја помогла да се подмлади Леонардова каријера. И на крају крајева, четврт века касније, он ју је прогласио својом песмом“, закључила је редитељка Голдфајн.