Срећа је основа развоја детета, наглашава др Рајевић, аутор НТЦ квиза

НТЦ је скраћеница од „Никола Тесла центар“ чији је аутор програма учења управо др Ранко Рајевић. Како објашњава гостујући у Београдској хроници, то је специфичан спој медицине и педагогије који показује како нека нова открића могу да се примене у учењу.

„Ми видимо када мозак ради напамет, што је случај у класичној школи, у мозгу се скоро ништа не активира. Када покушамо неке друге методе, укључи се цео мозак. Па, хајде, ако знамо које су то друге методе, хајде да их укључимо да дете које у школи седи пет сати, да мисли, а не да учи напамет. Тако је и квиз на тај начин конципиран“, објашњава др Рајевић који је иначе и оснивач Менсе у Србији.

НТЦ квиз није квиз знања и провере опште информисаности, већ квиз у коме се учи и у коме се у ствари мисли. Учесници мисле, креативно повезују ствари, наглашава гост Хронике.

„Оно што ми њима дамо као информације, они ће то научити. Значи, све методе су примењиве и у школи. Зато је то урађено као пројекат да и учитељи у Србији и ученици виде на који начин неке методе могу да се ураде и да их примене“, додаје др Рајовић.

Већ су стигле и прве редакције од родитеља који заједно са децом пре ручка заједнички гледају квиз. У појединим играма, деца су чак боља од родитеља. Многи су тврдили да је игра Полигон сувише лака, јер се од деце захтева да пређу одређено растојање за 15 секунди. Међутим, они за то време морају и да изговарају одређене речи, што за њих није нимало лак задатак.

„Ево, једног савета за учитеље. Када дете први, други разред иде до табле, могу да разапну ластиш између клупа. И дете хода, пази да не закачи, напише нешто и враћа се на место. Сви гледају хоће ли да закачи. У ствари, на тај начин дете држи равнотежу и концентрацију и сви се јављају, не да би писали на табли, већ да би се кретали. Ако им се дода и да на местима где је ластиш обојен у неку боју да изговоре име предмета у тој боји, то ће их подстаћи да креативно мисле. То је намера НТЦ квиза“, истиче аутор.

Срећа је основа развоја детета, напомиње Рајевић. Ако то већ знамо, онда бисмо морали да се потрудимо да и у школи буду срећна.