Друмски филм „Не треба ми ништа“, јединствен поглед на враћање човека природи

У доба када је скоро сва комуникација пресељена у виртуени простор, уметници који су из града отишли на село повезали су се више него икада. Распитујући се и трагајући, представници ЗМУЦ-а пронашли су педесетак других колега који су градски живот заменили сеоским. Друмски филм Не треба ми ништа документује искуства неких од њих.

„Ја мислим да смо целу Србију захватили. Најсевернији је био Петроварадин – Нови Сад, најјужнији је био Пирот, најисточнији Бор и Зајечар, а најзападније Ваљево, и све између тога“, каже уметнички директор Земунског малог уметничког центра ЗМУЦ Горан Денић.

„Мени је била природа инспиративна поготово у сусрету њих са том природом. Намерно смо бирали зимске месеце где они треба сад да се изборе са том природом, да спреме огрев, да се сналазе у неким околностима које су за њих потпуно нове“, истакао је редитељ Марко Мамузић.

Самостално, али и уз помоћ комшија, уметници су, како кажу, успели да се прилагоде изазовном животу у природи. Да је коронавирус само убрзао већ започети процес миграције из пренасељених градова у сеоска подручја, потврђује музичар Александар Лукић.

У стару очеву викендицу отишао је и пре пандемије, која је утицала на то да тамо пресели и остатак породице.

„Кад одете у природу ви сте много опуштенији, све је опуштеније, ништа вам није важно јер све што се дешава око вас је апсолутни живот који је инспиративан у том смислу да и ви живите опуштено, нормално у складу са изласком и заласком сунца, у складу са ветровима, у складу а кишом, а не у складу са тиме колико је данас поскупео бензин“, наводи музичар Александар Лукић.

На Јутјуб каналу Земунског малог уметничког центра сви заинтересовани могу да погледају краткометражни документарни филм у коме уметници у глас поручују, осим природе и свега што она нуди човеку – Не треба ми ништа.