уторак, 07.12.2021, 17:00 -> 17:11
Извор: РТС
Да ли је Хаџи Трифун заиста могао да постави звоно на врањанску цркву?
Хаџијо, о теби књиге има да пишу, што си прво звоно у Турску поставио!
Велики део друге епизоде серије „Нечиста крв", коју пратимо викендом од 20 часова на Првом програму РТС-а, посвећен је допремању црквеног звона из Аустрије у Врање, по жељи угледног Србина из тог краја, Хаџи Трифуна.
На половини XИX века, у време када почиње сага о Хаџи Трифуну и његовим потомцима, читаве генерације Срба, живећи у ропству, никада нису чуле звук црквеног звона. Тај симбол хришћанства био је строго забрањен под турском влашћу.
Иако је радња серије смештена у време слабљења Отоманске империје, остаје отворено питање да ли је то заиста могао бити тренутак у коме би један Србин, колико год утицајан и богат био, добио толику слободу да постави звоно на православну цркву.
„Ми смо ту причу, ако смем тако да кажем, фалсификовали из драматуршких разлога, прича редитељ Милутин Петровић. Била је то велика ствар, поставити звоно на цркву у Османском царству 1850. године и Хаџи Трифун тада није могао то да уради у Врању", објашњава он.
„Историја бележи да је прво звоно у Србији постављено на Саборној цркви у Београду 1838. године. Цео Београд се скупио да га чује, а Турци су били толико застрашени овим догађајем да су пуцали у ваздух из свих оружја са Калемегданске тврђаве не би ли заглушили тај звук. До тада, Срби већ генерацијама нису чули звук звона. Чули су га само Београђани када би ветар из правца Земуна донео тихи звук римокатоличких звона", прича Петровић и подсећа да је у радној верзији филм „Нечиста крв - грех предака" носио назив „Хаџијино звоно".
Ради постизања драматуршких ефеката, како би гледаоцима дочарали утицај и моћ коју је Хаџи Трифун имао у средини у којој је живео, редитељ и сценаристкиња Милена Марковић, задужена за адаптацију оригиналног сценарија Воје Нановића, заслугу за доношење првог црквеног звона у Србију приписали су Хаџи Трифуну - иако ни за ни против овакве "тврдње" не постоје писани докази.
Занимљиво је да сцене у којима Хаџи Трифун у пратњи угледних врањанских Срба поклања звоно манастиру, нису снимљене у Врању, нити у сценографији специјално подигнутој за потребе серије. Главни „глумац" у овим упечатљивим сценама је манастир Поганово, који се налази у општини Димитровград, у величанственом кањону реке Јерме. Манастир је подигнут у 14. веку, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша (сестрића цара Душана) и његове супруге Јелене, а посвећен је Светом Јовану Богослову.
Разлог због кога је екипа серије 2Нечиста крв" одабрала управо Поганово, је што је овај манастир готово у потпуности задржао свој аутентични изглед. Наиме, до 1927. године није било проходних путева до њега кроз кањон Јерме. Захваљујући томе, за разлику од већине српских светиња, манастир Поганово никада није пустошен.
Коментари