Фестивал ауторског филма промовише децентрализацију а посвећен је Горану Марковићу

Они немају предзнак - комерцијални. Немају велике буџете и не пуне биоскопске благајне. Без сензационализма, сирово, понекад и сурово ауторски филмови, живот преносе на велики и мали екран у потрази за дубљом сликом савременог света.

А то су филмови којих нема у биоскопу на редовном репертоару - попут нових дела израелског редитеља Надава Лапида, румунског аутора Радуа Жудеа или руског синеасте Кирила Серебрењикова. Њихови филмови са Канског, стижу на наш ауторски фестивал.

„Сваке године се не нашом намером него природно некако наметне нека тема која је доминантна у светском ауторском филму. Ове године је то потрага за слободом после скоро две године затворености и изолације коју живимо, то је некако природна тема. Овај фестивал је ове године посвећен Горану Марковићу који је у целокупоном свом ауторском опусу трагао за слободом", рекао је Срдан Голубовић, председник Савета фестивала.

Горану Марковићу ауторски фестивал додељује награду за животно дело.

Фестивал доноси и новине - поред 11 београдских биоскопа, проширио се на још десет градова.

„Ово је прва права децентрализација да публика широм Србије види и доживи ауторски филм. У складу са програмом креативне Европе и подршком коју Фестивал ауторског филма добија, ово је један од захтева који ми са поносом и срећом испуњавамо", каже Игор Станковић, директор Фестивала и Комбанк Дворане.

Испуњена је и гледалачка радозналост. После Берлина и Сарајева у Београд коначно стижу Келти Милице Томовић - једини домаћи филм који се такмичи за гран при фестивала „Александар Саша Петровић".