Филмски фестивал у Пули је завршен, остају филмови који ће се гледати широм региона

Апсолутни хит када је реч о интересовању публике на 68. Пулском филмском фестивалу био је наш филм Јужни ветар 2: Убрзање, редитеља Милоша Аврамовића, којем је Хрватски аудио-визуелни центар доделио посебно признање у знак захвалности за заједнички развој копродукција и публике.

„Ово је један добар позитиван сигнал да Филмски центар Србије и ХАВЦ могу да производе заједно веома успешно пројекте и видећемо, као што је велико интересовање за овај филм на овом фестивалу показало, да ћемо то потврдити и у биоскопској дистрибуцији. Мислим да Јужни ветар сага још траје и има потенцијал да се развије, не само као српски или регионални пројекат, него као европски пројекат“, верује Милош Биковић.

„Нама је заиста највећа награда била пуна Арена и публика која је дочекала наше глумце као да су 'Битлси'. Тако да тај осећај који смо имали за време наше премијере не може да се заборави и хвала публици што је овако јако подржала филм и надам се да ће бити гледан у целом региону, као што заслужује“, наводи продуценткиња филма Јужни ветар 2: Убрзање, Татјана Жежељ Гојковић.

Највише награда, Велику златну арену за најбољи филм, режију и најбољу главну женску улогу, добила је драма о породичним односима три генерације жена Плави цвијет редитеља Зринка Огресте, која је снимљена у копродукцији са Филмском центром Србије и нашим „Зилион филмом“.

„То је мој други филм који сам радио у сурадњи са Филмским центром Србије и са копродуцентом 'Зилион филмом' и оба та филма су била најбоља на Пули“, каже редитељ Зринко Огреста, добитник Велике златне арене.

Више награда добио је и филм Зора Далибора Матанића, који је пробудио јаке емоције код публике, и који је после филма Звиздан, други део Матанићеве трилогије Сунце са тематиком антифашизма.

„Оно што се догодило у Арени и да се та емоција са екрана прелила са публиком, мени је било предивно вече, а видео сам да је доста људи било јако, јако дирнуто“, напомиње редитељ Далибор Матанић.

На фестивалу је био и Никола Којо, који тумачи необичну улогу у занимљивом, готово стриповском филму По тамбури, а који је први пут био на Пулском филмском фестивалу још као дечак, пре више од четири деценије.

„Пре 41 годину сам први пут стајао у овом, заиста за мене, најлепшем биоскопу, са филмом Брак на одређено време Милана Јелића“, подсећа Никола Којо.

У оквиру фестивала је приказано 88 филмских пројекција на 12 локација у граду, а председник жирија био је чувени редитељ и добитник Оскара, Павел Павликовски.

„Чудо је да је фестивал уопште одржан у тренутној ситуацији. Сјајно је гледати филмове у оваквом амбијенту после дуге паузе, тако да уживам у томе. Нема много филмова због ситуације са ковидом, али је све ово било веома интересантно путовање“, наглашава прослављени редитељ.

Упркос отежаним условима због ковида, јер је број гледалаца у Арени морао да буде смањен на 1.500, уз обавезне противепидемијске мере, Фестивал је, кажу организатори, био веома успешан.

„Публика је пресретна. Фестивал је био јако добро попуњен, све вечери распродане, тако да смо с те стране направили оно што је за нас најважније, а то је да публици дамо да гледају филмове. Надам се да ћемо до следеће године имати неке нормалне могућности и угостити пуну Арену, без ограничења, и да ћемо заборавити ово ружно вријеме иза нас“, очекује Гордана Рестовић, директорка Пула филм фестивала.

Шездесет осми филмски фестивал у Пули је завршен, а иза њега, као и увек, остају филмови који ће се гледати широм региона.