Од Максиметра до Тајне винове лозе, Караклајић поново снима за РТС

О свом новом пројекту, Караклајић открива да прати две породице – једну из околине Палића, а другу из Рајачких пимница у источној Србији.

„Те две породице су се пре 25 година среле, а сада су се поново повезале. Два су главна лика - Војин Ћетковић и Слобода Мићаловић, он са севера, она са истока“, објашњава Караклајић.

Колики је ова серија подухват, прослављени редитељ наводи податак да у њој учествује 120 глумаца.

„Не бих никога фаворизовао. Они су сви моји фаворити. Мислим да смо направили добру поделу и гледаоци ће уживати не само у тексту и причи, него и у глумцима“, истакао је Караклајић.

После дугогодишњег рада у иностранству, Караклајић поново снима за РТС, а та сарадња је почела шест и по деценија.

„Имао сам 10 или 11 година и сваки дан сам рецитовао неку нову песму. То смо снимали у Радио-индустрији Никола Тесла у некадашњем Булевару револуције. Ту су у Мија и Чкаља радили неке скечеве, оркестар Душка Радетића је свирао, певачи и ми деца певали песме. Било је свега“, присетио се редитељ.

Касније је на ред дошао Максиметар.

„Радили смо са 200 људи у публици, два оркестра, балетском групом и Драганом Николићем као водитељем и Сашом Радојчићем као његовим помоћником и диригентом. То је било лудило. Тај адреналин се видео и осетио преко екрана“, каже Караклајић.

Творац је и култне шпице за Дневник, која се и дан данас користи у мало измењеном облику.

„Генерални директор ме је звао и рекао да смислимо шпицу, јер је Загребачка телевизија платила Немцима 40.000 марака за нову шпицу. Онда смо смислили ту електронски анимирану шпицу, звали Ненада Чонкића, изузетног графичког дизајнера, Зорана Симњановића за музику“, објаснио је Караклајић.

Према његовим речима, читава прича је била испричана, од Београда па се ширио на читав свет, који је у почетку био равна плоча, па више није био и појавио се глобус.

Потреба за изазовом

У Швајцарску је 1980. отишао да направи документарни филм о шаховском мечу између Корчноја и Карпова.

„Снимио сам га и отишао у САД да га продам. Отишао сам на две недеље и остао 25 година. Написао сам два успешна филма, направио више од 1.000 телевизијских програма, са 33 или 34 године био уметнички директор Авала филма. Више нисам имао велики изазов, а мени је потребно да имам изазов и решио сам да тамо кренем од нуле“, истакао је Караклајић.

Оно што није била нула, како каже, је било његово знање.

„Своје искуство сам тамо донео и пренео. Врло брзо сам ушао у неке токове и почео да радим у једној фирми. Направио сам продукцију, телевизијски студио. Онда своју фирму основао. Стално сам се борио и стално је било успона и падова, али никада није било досадно“, закључио је Караклајић.