Шах-мат – како је серија вратила сјај једној од најстаријих игара

Меч између Фишера и Спаског, 1992. у Београду, пратило је више од 200 новинара, а наградни фонд је био пет милиона долара. У овој игри, Србија је у прошлом веку била међу најуспешнијим државама у свету, а такмичари су били изузетно познати.

Данас деца од првог разреда имају могућност да га уче у школи, али није обавезан предмет. Тамара је првакиња Србије у шаху до 10 година и наступа за шаховски клуб „Видиковац“, док је Ања своју прву награду освојила у Солуну.

„Деда ми је показао прве потезе и онда сам пронашла љубав у шаху и зато сам се учланила у клуб. Већ сам кренула активно да играм и идем на турнире. Била сам на пуно турнира, у Естонији, Мађарској, Босни, Русији“, каже Тамара.

„Кренула сам на шах јер је мој отац играо шах као мали. Веома је занимљиво“, објашњава Ања.

Неуролози тврде да је шах гимнастика за дечји мозак. Код деце се развија способност брзог и правилног промишљања и стрпљења у важним ситуацијама.

„Шах је у Србији био као изборни предмет, али је мало школа изводило наставу шаха. У Русији, на пример, шах је обавезан предмет, тамо се више игра и зато они имају боље резултате“, наводи Дејан.

Шаху су популарност украле неке друге игре и околности. На пример – спор је, а време на телевизији кошта, па се никоме не исплати да преноси турнире уживо. С друге стране, серија Дамин гамбит је муњевитом брзином вратила популарност овој игри.

„Шах се из школских клупа и школских просторија преселио на интернет, ту се сада све одвија, играју се турнири, вежба се, деца уче шах, ретко шта се преноси на телевизији“, каже Дејан.

„Шах је живот“, рекао је Боби Фишер. Ако играте без плана, вероватно ћете изгубити. Сваки потез је важан, као и корак у животу. Можда је интернет шаху одузео стари сјај који је некада имао, али је уједно најстарију стратешку игру, уз помоћ серије поново учинио популарном и дао јој нови сјај и препознатљивост.