Дара треба да нам буде путоказ, а Јасеновац место ходочашћа

Глумац Бојан Жировић сматра да је тема страдања у Јасеновцу на овим просторима на неки начин заобилажена дуги низ година и веома је значајно што ће и људи у САД имати прилике да виде овај филм.

Према његовим речима, сценарио за филм је нека врста дубоког крика настала из потребе његових аутора да испричају ову причу и то су осетили сви који су учествовали у снимању.

„Оно што филм може да уради, обзиром да утиче на емоције људи, јесте да мотивише људе да оду тамо, да се поклоне и да постане место њиховог ходочашћа“, истиче Жировић.

Наглашава и да је продукција била изузетно добро припремљена, што је веома важно када се обрађује таква тема – да свака замисао може да се спроведе до детаља и са пуно пажње.

Жировић глуми Јашу, Јеврејина из Сарајева, чија је цела породица страдала у прогону и који помаже Дарином оцу да је избави из логора.

Драган Јеловац, аутор излаганих радова на изложби „Јасеновац – право на незаборав“ у седишту Уједињених нација, објашњава да има „шизофрени осећај" да је поносан и да му је драго што је добио прилику да учествује у томе, али да се, са друге стране, грозно осећа и не може да спере тај ужасан осећај када помисли на све оно што је доживљавао док је радио на цртежима.

„Занимало ме колики ће одјек оставити изложба, али ме је више интересовало колико ће она бити едукативна за младе људе да не забораве тај трагични догађај од многих у српској историји. Они треба да су нам путоказ“, наводи Јеловац.

Истичући да му је изузетно драго што је овакав филм снимљен и нада се да ће бити достојан онога што се десило у Јасеновцу – патње, бола, зла и патологије која је, како каже, незабележена у историји.

Осетљива тема о којој треба причати

За многе покушаје ревизије страдања у Јасеновцу који су долазили из Хрватске, Жировић сматра да не представљају доминантну струју, већ да одређене групе желе да умање то што се дешавало.

„Осетљиве су то теме. Питање је и како бих се ја осећао када би ме неко позвао да радим на филму који третира нешто са супротне стране. Осетљиво је то и на сваком појединцу и учеснику је да одлучи да ли ће у њој учествовати“, каже Жировић.

Јеловац се слаже са тиме да је Јасеновац осетљива тема за српски народ, али и уопште као припаднике људског рода.

„Тамо је почињен страшан злочин невиђених размера“, истакао је уметник.

На питање како до данас, три године након постављања изложбе у УН-у, није сазнао критике и реакције на њу, Јеловац каже да му није јасно.

„Више су реаговали хрватски медији и политичари него наши. Зашто? Ја немам одговор нити желим да улазим у то, јер ја сам аналфабета за политику, новинарство и за добре или лоше тренутке. За мене је тренутак увек добар, и за позитивно и за негативно. Да се испољи емоција према нечему било да је лепо или ружно“, каже Јеловац.

Учити и не заборавити

Премијера филма је планирана за прошлу годину, али је више пута одлагана, а сада је заказана за 22. април – 76. годишњицу пробоја последњих заробљеника из Јасеновца.

Иако је продукцијски филм веома добро припремљен, Жировић објашњава да је тема мучна и да су припреме биле тешке.

„Улажење у тај материјал и читање извора предсавља једну тескобу кроз коју прође. Са друге стране, и то наводи човека на размишљање и како да се односи према томе. Код мене се испољило као потреба да одем на то место и поклоним се. Да ће то бити једно место на које ћу одлазити као неку врсту ходочашћа“, истиче Жировић.

Надовезујући се на његове речи, Драган Јеловац додаје да постоји још једна порука.

„Та порука би била вишеструко значајна за Србе и људе уопште, а то је да имају неки репер о добру и злу. Да из ње уче о искрености, емпатији. Да схвате колико мржња може да донесе зла, а колико љубав може да донесе добра. Овакве ствари не смеју да се забораве и да из њих треба учити“, закључио је Јеловац.