Да ли су Књига о џунгли, Дамбо, Петар Пан расистички цртаћи

Прошле године, на стриминг платформи Дизни+ додата су упозорења о садржају у мањи прозор са стране екрана. Сада је компанија одлучила да се пре почетка филма појави упозорење преко читавог екрана и које стоји око 10 секунди.

„Овај програм садржи негативне приказе или лош третман људи или култура. Ти стереотипи су били погрешни тада и погрешни су сада. Уместо да одстранимо овај садржај, желимо да признамо његов штетан утицај, учимо од њега и започнемо дискусију која ће створити инклузивнију будућност“, наводи се у упозорењу.

Даље се објашњава да „Дизни“ жели да ствара приче са инспиративним темама које одражавају богату разноликост људи жиром планете.

Прошле године у новембру уведена су краћа упозорења на филмове попут Дамба због расистичких мотива у „Дизнијевим“ остварењима из 40-их и 50-их година.

„Овај програм је представљен какав је оригинално направљен. Може да садржи застареле културолошке приказе“, писало је у упозорењу.

Врана Џим Кроу, црвенокошци и срећни радници плантажа

„Дизни“ признаје да Дамбо (1941) садржи увредљиве песме, а неки делови су попут омажа расистичким предрасудама, па тако вране која помажу Дамбу да лети имају пренаглашено стереотипне црначке гласове.

Главна врана се чак зове Џим Кроу, алузија на сет расистичких сегрегационистичких закона на југу САД у то време, а глас јој даје белац Клиф Едвардс.

У класику Песме са Југа (1946) „Дизни“ сматра да се приказом Ујка Ремуса, радника на плантажи, подгрева расистички мит да су робови били срећни на плантажама памука.

Упозорење пре почетка Петра Пана (1953) наводи да анимирани класик исмева домородачку културу, садржи стереотипе који приказују Индијанце као људе који „причају неразумљивим језиком“ и више пута их назива расистичким термином „црвенокошци“.

Првобитно је једна од песама у филму била Шта црвенокошце чини црвеним, да би касније била измењена у Шта храбре људе чини храбрим.

Једни од најупечатљивијих ликова цртаног филма Маза и Луња (1955) су сијамске мачке Си и Ам (игра речи од некадашњег назива Тајланда – Сијам), које садрже азијатске стереотипе. Гласови паса такође изражавају предрасуде о земљама из којих те врсте потичу, попут мексичке чиуваве Педра и руског хрта Бориса.

„Дизни“ сматра и да је приказ краља Луија у Књизи о џунгли (1968) расистичка карикатура Афроамериканаца, јер је орангутан приказан као лењ и пева у диксиленд џез стилу.

Још један филм који је издвојен – Мачке из високог друштва (1970), музичка комедија која приказује мачке различитих националности. „Дизни“ критикује приказ сијамске мачке са искошеним очима и истуреним зубима.

Она свира клавир са штапићима и прича о азијској храни стереотипским акцентом, чиме се подржава стереотип „вечитог странца“.