Драган Бјелогрлић: Наш тајкун је можда једини кога ће Србија разумети и волети

Овога пута нисте имали додатни терет да будете и редитељ серије, већ само глумац. Да ли је то с једне стране била олакшавајућа околност? С друге стране чини се да сте се суочили са прилично комплексним ликом?

- Лик Владана Симоновића тајкуна, већ у фази сценарија чинио се као веома сложен. Врло брзо, када смо ушли у преговоре, сценариста Ђорђе Милосављевић, редитељ Мирослав Терзић и ја, договорили смо се да покушамо да направимо један потпуно аутентичан лик у смислу да као глумац покушам да направим неку креацију која не би личила на нешто што сам раније играо, да отелотворим лик који до сада није виђен у неким филмовима и серијама. 

Са те стране то је био један огроман и захтеван задатак за све нас. Тај задатак је захтевао и посебан приступ шминке, костима. Требало је открити тај унутрашњи свет главног јунака. Све то ми је као глумцу причињавало велико задовољство, поготово што сам се вратио свом примарном послу. Та три месеца снимања искључиво сам се бавио размишљањем о свом лику.

Kолико је лик који тумачите у серији „Тајкун" реалан у времену коме живимо и у коме смо живели?

- Он је свакако реалан и наслов који је од почетка био интригантан на то и указује. Ми живимо у време такуна. Живимо већ дуги низ година и са те стране људи су можда очекивали да овај наш тајкун личи на неког тајкуна, или да је прављен по узору на некога.

Драго ми је да су сада сви схватили да је он један потпуно аутентичан лик. Он јесте свакако реалан и оно што је куриозитет ја сам на промоцији прве епизоде рекао више као у шали да је „мој тајкун једини тајкун кога ће Србија волети", али могао бих сада да кажем можда једини тајкун кога ће Србија разумети. 

Да ли је у причи сценаристе Ђорђа Милосављевића Владан Симоновић позитивац или негативац или је негде између? 

- Са мог становишта, човек који се обогатио 90-тих година, на начин на који се обогатио лик кога тумачим, тешко да може бити позитивац. Али, мислим да се у овој нашој причи тај човек који је по вокацији негативац, сусреће са много већим негативцима од њега, па са те стране нам делује позитивац. Међутим, како је то неки манир у светској кинематографији већ више од десет година не постоји та подела на класичне позитивце и класичне негативце. 

Мислим да са те стране и ова наша серија Тајкун прати те трендове, да је главни лик контроверзан. Мој глумачки задатак је утолико био тежи, да га са целокупним теретом који тај човек носи на почетку приче, а то је да је на сумњив начин дошао до огромног капитала, публика ипак разуме па ако може и заволи. 

Током снимања нисте имали дублера. Инсистирали сте да све сцене снимите сами, пливали сте поред осталог у хладном базену?

- Мени је то јако пријало, јер сам желео да видим у каквој сам форми. Задовољан сам, успео сам све то да урадим сам. Инсистирао сам на томе. Сматрао сам да све те сцене које су постојале нису толико комплексне да не бих могао ја сам да их изведем. И успео сам.

Ускоро почињете да снимате нови пројекат у коме се опет враћате редитељском послу. Реч је о биографском филму о Томи Здравковићу. Kолики вам је изазов да оживите једну музичку легенду на филму?

- То је један врло занимљив и јако леп пројекат. То неће бити само прича о Томи Здравковићу. То ће бити прича о једном времену. Људи чине време, неких људи више нема који су то време заправо чинили. Самим тим више ни нема тог времена. То ће отприлике бити наша прича.

Покушаћемо да поред Томе Здравковића упознамо И његово окружење. Видећемо и Мику Антића, Зорана Радмиловића, Kемала Монтена, Даворина Поповића, Силвану Арменулић. Свих тих људи више нема, а нема више ни тог времена.

Без обзира што јесто то било време једне велике земље и другачијег система и да свега тога више нема, прича о Томи ће поред приче о његовом контроверзном, занимљивом и бурном животу, о његовој дивној поезији, бити и прича о свему што осликава ту једну епоху.