Мигрантска судбина кроз објектив Горана Паскаљевића

После осликавања судбина малих обичних људи у Сједињеним државама, Ирској, Индији - Горан Паскаљевић је радњу новог филма инспирисаног приповетком Филипа Давида, сместио у Италију, земљу чији је неореализам снажно утицао на његов редитељски опус.

Подаци Европола, према којима је у последњих неколико година у Европи нестало 10.000 регистроване деце миграната, од тога половина у Италији, подстакли су ангажованог синеасту да се у интимној вишеслојној породичној драми, кроз призму детета бави горућим проблемом.

„Оно што је мене занимало то је раслојавање друштва. Једни хоће да их прихвате, други неће, али не знају како. Никада нисам нудио готове одговоре, али надам се да ће кроз јаку емоцију гледаоци да га прихвате и да размишљају о овој, можда, најзначајнијој теми у овом тренутку, поготово у Европи“, навео је Паскаљевић.

Радни наслов суптилно грађене и емотивно снажне приче која критикује нетолерантне слојеве италијанског друшва, био је Зовем се Мохамед, али Паскаљевић га је у самој завршници променио.

„Упркос магли, то је метафорички назив, говори о тој ксенофобичној магли која је завладала свуда у Европи. Нико не жели мигранте... Међутим, проблем није у томе да ли ће мигранти да дођу, него који мигранти долазе, да ли они који су заиста угрожени или економски мигранти“, истиче редитељ.

Италијанско-српска копродукција Упркос магли, која спада у најбоља остварења с потписом Горана Паскаљевића, домаћу премијеру имаће почетком наредне године.