У Србију стижу велике филмске продукције, недостају кадрови

Од ступања на снагу Уредбе о подстицајима за аудио-визуелна дела у мају 2016, која предвиђа пореске олакшице за снимање филмова у Србији, све је веће интересовање страних продуцената, долазе велике продукције, а проблем је дефицит стручног кадра, речено је на панелу „Глобални филмски пројекти и филмска индустрија Србије“.

У Србију стижу велике филмске продукције, недостају кадрови У Србију стижу велике филмске продукције, недостају кадрови

На панелу, који је организовао „Данас конфренс сентер“ (Danas Conference Center) учествовали су директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић, члан Америчке академије филмских наука и уметности Дан Тана, директор филмског студија „Пинк филмс интернешенел" Игор Турчиновић и Саша Боројевић, један од оснивача средње школе „Артмедија“, која обучава филмски кадар.

Турчиновић је истакао да је од ступања на снагу Уредбе посао „букнуо“ и да су почели да долазе озбиљнији продуценти, попут куће „Ворнер брос“ која ће за снимање пилот-епизоде серије Криптон потрошити 9,5 милиона долара.

„Ако прође пилот-епизода, 'Ворнер брос' ће потрошити у Србији чак 100 милиона долара и на то још два и по пута више у ресторанима, хотелима, тржним центрима“, подвукао је Турчиновић, нагласивши да је са серијом Криптон Србија, спортским жаргоном, ушла у Лигу шампиона.

Kонстатовао je мањак кадра и скренуо пажњу на проблем што студенти данас, након завршетка факултета, прво питају за хонорар и радно време, те нагласио да је неопходно објаснити им да се почиње са доношењем кафе и учењем посла и да не могу сви одмах да буду директори фотографије и продуценти.

Турчиновић је рекао да са великим продукцијама у Србију долазе и велике звезде попут глумца Рамија Малика, који тренутно борави у Београду, а игра у римејку чувеног филма „Папилон“, чије је снимање у српској престоници претходних дана завршено.

Kонстатовао je да Србија у Мађарској и Бугарској има јаку конкуренцију када је снимање страних филмова у питању, и рекао да је потребно развити и инфраструктуру и повећати број студија, али и додао да њихов студио у Шимановцима може парирати било ком у овом делу Европе.

Дан Тана је изразио задовољство што је Србија коначно почела да даје пореске олакшице за снимање страних филмова и изнео податак да се од 100–120 холивудских филмова, колико се сними годишње, свега 20 заиста снима у Холивуду, а остали у Њујорку, Мексику, Канади, који чак улажу новац да би се снимало код њих.

Подсетио је да је Рејфу Фајнсу својевремено обећано да ће му се део новца од снимања вратити, што се није догодило, али ипак славни глумац је много пута похвалио Србију, њене људе и изразио жељу да ту поново снима.

Дан Тана је рекао и да је проблем у Србији постојање превише комисија које одлучују о снимању филмова и додао да је за то у Њујорку задужен само један човек.

Открио је да Београду недостаје терен за голф, јер сви људи из света филмске индустрије играју голф, а и сам је најавећи део послова завршио на теренима за голф.

Дан Тана је нагласио да је филм до пре 20 година био највећи извозни производ Америке, данас је то оружје, али филм је одмах на другом месту.

На то се надовезао Боројевић, који је нагласио да је филм најбољи начин да се у свет пошаље слика Србије и поменуо да Руси и Кинези желе да снимају у нашој земљи.

Јевтић је рекао да је овогодишњи буџет од четири милиона евра предвиђен за филмске пројекте потрошен, за следећу годину су тражили више, а распоређује се по принципу: ко се први јави, тај први добија.

Уредбом о пореским олакшицама изједначена је српска и инострана кинематографија, а субвенције се дају и за снимање реклама, што има још само Јужноафричка Република.

Велико интересовање, према Јевтићевим речима, влада за постпродукцију, док Турчиновић каже да је то „златни рудник“, с обзиром на то да се користи мало ресурса, а слива се много новца.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво