Три генерације Сицилијанаца

„Бариа: Капија ветрова" је мешавина драме и комедије, у којој Ђузепе Торнаторе говори о животу у градићу Багерија (на локалном сицилијанском дијалекту се изговара „Бариа"), као и његовој породици.

Ова епска прича прати живот три генерације од тридесетих до осамдесетих година прошлог века, док су у позадини приказани успон фашизма, ратне и поратне године, као и превирања на политичкој сцени Италије.

Почетак филма говори о детињству немирног Пепина Торенуове (који је отац лика по имену Пјетро, а то је заправо сам Торнаторе), а публици је приказан живот у градићу Барији, локални људи и обичаји.

Наредни сегмент филма је посвећен Пепиновом младалаштву, укључујући учешће у мањим крађама и након тога улазак у Комунистичку партију.

На почетку својих двадесетих, Пепино се заљубљује у Манину (Маргарет Маде) и њих двоје се венчавају, упркос протестима њених родитеља.

Пепино (којег као младића игра Франческо Скјана) ради као продавац млека, али га немирна нарав нагони да све више ангажује у партији и да се неуморно бори за права радника.

Због тога ће наредних година бити незапослен и сањати о политичкој каријери, док му породица расте.

Филмски експерти сматрају да је Торнаторе изврсно приказао живот у кутку Италије, који је за њега представљао читав свет.

Он публици показује како живот увек представља пун круг, иако свака генерација сматра да су баш они „измислили топлу воду".

Па тако млади левичари са краја приче Пепина сматрају конзервативцем, а његова ћерка тинејџерка га чак и назове фашистом, јер јој не дозвољава да носи мини сукњу.

Ипак, Пјетро, који одраста заљубљен у фотографију и филмове, са страхопоштовањем гледа свог оца, који понекад делује страствено, а некад као поражен човек.

У овом остварењу, чији је буџет био већи од 35 милиона долара, била су ангажована 63 професионална глумца, 147 аматера и чак 35.000 статиста.

У филму се појављују и водећа имена италијанске глуме, а међу њима и Микеле Плачидо, Луиђи Ло Кашо, Моника Белучи, Раул Бова и Паоло Бригуља.

Говорећи о филму, чији сценарио и режију потписује, Торнаторе је описао као „причу о грађанској одговорности и моралности, која толико недостаје савременој Италији".

За филм „Синема парадисо", Ђузепе Торнаторе је 1989. године добио Оскара за најбољи филм ван енглеског говорног подручја.

Снимање „Барије" је углавном изведено у Тунису, јер његови крајолици највише личе на пределе Сицилије, пре него што се развила и индустријализовала.

Музику за ово остварење је компоновао чувени Енио Мориконе.

„Бариа" је премијеру имала на Венецијанском фестивалу (баш овај филм је отворио Фестивал), а у Србији ће бити приказан на „Синеманији" 1. новембра.