Феномен „Паранормалне активности"

Иако је прича о духовима „Паранормална активност" снимљена десет година након „Вештице из Блера", сматра се да ова два хорора имају много више заједничког од само добре замисли или климавих снимака ручне камере.

Редитељ Орен Пели је сматрао да су уверљивост и аутентичност значајни за овај жанр, као и да су страшнији филмови са туробном атмосфером и спорим заплетом, него остварења у којим се смењују непрекидне акционе сцене.

Такође, да би дијалози били што уверљивији, није постојао сценарио, већ су глумци импровизовали на основу општих објашњења ситуације, што је иста техника као и у „Вештици из Блера".

У склопу промоције филма организована је агресивна Интернет кампања, после које је „Паранормална активност" постала једна од најдискутованијих тема.

То је допринело чињеници да је првог викенда приказивања овај хорор, снимљен практично без икаквог буџета, зарадио 7,9 милиона долара у само 160 биоскопских сала, где се приказивао.

Иронија је у томе што је студио „Парамаунт пикчерс" првобитно намеравао да садашња верзија послужи само за проверавање пријема код публике.

Такође, хтели су да редитељ Орен Пели накнадно поново сними филм са много већим буџетом.

Али, након фантастичног пријема на пробним пројекцијама, студио је одлучио да се одлучи за другачији приступ и да искористи верзију од 15 хиљада долара, коју су незнатно скратили и „појачали" крај.

„Паранормална активност" почиње поруком, којом се изражава захвалност породицама Мике Слоута и Кејти Федерстоун, као и полицији Сан Дијега, што одмах наговештава да „пронађени снимци", који ће уследити, неће имати срећан завршетак.

Затим сазнајемо да је Мика управо купио камеру, да би забележио „чудне појаве", које се догађају у двоспратници у Сан Дијегу, где живи заједно са својом девојком Кејти.

Испоставља се да се те чудне и необјашњиве активности њој дешавају још од како је њена породична кућа изгорела, када је имала осам година.

Од тада, Кејти има кошмаре и осећа присуство „некакве сенке" поред свог кревета.

Због тога млади пар помоћ потражи код видовњака, којег игра Мајкл Бејут.

Он „осети" присуство „нечистих сила" и упути их на демонолога, а при том им нагласи да никако не користе таблу за призивање духова.

Пошто је Мика лакомислен и својеглав, одлучи да не прихвати савет и да „узме ствар у своје руке" јер „то је његова девојка, његова кућа и он ће сам да реши проблем."

Његово решење укључује постављање камере на троножац, поред кревета, како би снимио шта се збива док они спавају.

Прве ноћи, камера „не ухвати" ништа значајно, али како време одмиче, дешавају се нове необјашњиве ствари...

Цео филм се одиграва у кући масовне производње, истог изгледа и намештаја каквих има на милионе у САД.

То што се необјашњиве и језиве активности дешавају у уобичајеној околини само доприноси да ово остварење буде још страшније, баш као и чињеница да су главне улоге поверене релативно непознатим глумцима.

Остаје да се види да ли ће „Паранормална активност" (укупна зарада до сада је 9,1 милион долара) поновити успех „Вештице из Блера", сличног филма малог буџета, који је зарадио више од 140 милиона долара само у САД.

Ова два остварења код публике буде снажно и примално осећање страха и доказују да и сами наговештаји могу да буду подједнако застрашујући као и бруталне сцене експлицитног насиља.