Београдска публика одушевљена „Сјенама“

Филм Сјене изазвао је велико интересовање, а судећи према аплаузу након пројекције чини се да се публици веома свидео редитељски и продуцентски првенац Милоша Љубомировића.

У препуној дворани Дома омладине, пре премијере филма Сјене публици су се обратили људи који су мукотрпним радом, прикупљањем средстава, великим ентузијазмом и знањем допринели да се остварење реализује.

Љубомировић, човек који је као продуцент и режисер најодговорнији за чињеницу да се остварење нашло на великом платну, рекао је да је желео да на прави начин упозна публику са принципима Младе Босне за које је Гаврило Принцип жртвовао живот.

„Хтео сам да пренесем принципе Младе Босне о слободи, равноправности, једнакости и прогресу и борбу против класног друштва“, истакао је Љубомировић, додајући да је две године сакупљао грађу, проучавао историју и консултовао се са стручњацима.

„Ишли смо свим срцем, а да ли ћемо освојити медаљу то зависи од ваше реакције“, рекао је Љубомировић, алудирајући на речи нашег прослављеног спортисте и селектора кошаркашке репрезентације Александра Ђорђевића.

Сценариста Срђан Бановић осврнуо се на овогодишње дело новинара и књижевника Тима Бучера и његову књигу о Гаврилу Принципу, у којој га описује као романтичарску душу.

Бановић је повукао паралелу између покрета Младе Босне и Манделиног јужноафричког покрета, чији су циљеви у почетку покушавани да буду постигнути мирним путем, али је касније покренуо и милитантске видове борбе.

„Десет година су водили терористичке нападе, а Мандела је касније добио Нобелову награду за мир. Прво су га све владе света сматрале за терористу, да би се на крају испоставило да је био миротворац“, истакао је сценариста.

Историчар Чедомир Антић навео је да је филм посвећен човеку који се поистоветио и жртвовао за идеју слободе.

„Такво је било време. Време империја. Рата. Борбе. Босна је била незаконито присвојена. Принцип је био део угњетене генерације, а тираноубиство је био један од начина борбе против угњетавача“, рекао је историчар.

Према његовим речима, Гаврила Принципа треба славити не због убиства, већ због свесне жртве коју је поднео.

Књижевник Мухарем Баздуљ, који је приликом снимања филма био ангажован као консултант, се као и Антић осврнуо на књигу Сарајево 1914. од Владимира Дедијера, за коју је рекао да је писана у СФРЈ, која је била успели идеал Младе Босне.

Истичући да није поента да се Принцип подведе, као што се то чини у последње време, као великосрбин или неки активиста невладине организације, нити је поента да ли је то урадио у име српства или југословенства.

„Поента је да је он то урадио из убеђења. Разлика у принципима једнакости, равноправности и слободи, на којима се темељи данашњи нормалан свет, између Принципа и Фердинанда је огромна“, закључио је Баздуљ.