Носталгија, између чежње и депресије

Током једног војног похода у 17. веку, група швајцарских војника имала је велику жељу да се врати кући. Таква чежња за домом и повратак у сигурност представља први познати пример носталгичног осећања.

„Носталгија се везује, пре свега, за осећајни живот човека. И некако је увек прича о чежњи и тузи за нечим чега нема, нешто што је нестало, значи везује се за губитак и представља емоционално-когнитивни феномен. Носталгија сама по себи не представља психијатријски симптом, међутим, некада, када људи заиста потону у депресивност и када изгубе вољу и када имају перспективу бесперспективности, онда говоримо да је носталгија симптом“, каже неуропсихијатар, др Невена Чаловска Херцог.

Носталгичан осећај ка прошлим временима у којима нисмо живели, назива се анемоја. Код нас је позната југоносталгија - жал за изгубљеном земљом, која надилази генерације које су у њој живеле и прелива се на млађе нараштаје који никада нису живели у Југославији.

„Мени то понекад више личи на некакав субкултурни или музички покрет него на неки прави светоназор који људи имају или некакво озбиљно промишљање неких претходних времена. Мислим да, људи се према томе понашају као и свуда другде - да се заборављају оне лоше ствари, а да се памте оне добре ствари. У овом случају да се већина нас врати у доба социјалистичке Југославије да бисмо се врло брзо суочили са оним што у њој није ваљало“, сматра историчар Владимир Дуловић.

Постоје ли онда добра стара времена?

„Постојала су дефинитивно та времена када је постојао некакав ред, стабилност, значи где ми имамо некакве материјалне остатке који могу да посведоче да се ту нешто, да је ту нешто практично се дешавало на неком озбиљном нивоу“, наводи Дуловић.

„Носталгију данас, пре свега, везујемо за ова турбулентна времена која су толико брза и толико захтевна да се прилагођавамо свим изазовима који настају, а некако је то веома стресогено и онда људи имају потребу да се ослоне на оно што је некада било, на нешто што доживљавају да је за њих било сигурно и да је било осмишљено“, истиче Невена Чаловска Херцог.

Носталгију није могуће сасвим избећи – понекад ћемо, макар и подсвесно, помислити да су нека друга времена била једноставнија и лепша.

Носталгична сањарења нам могу поправити расположење, смањити ниво кортизола и помоћи да превазиђемо тренутак туге која нас је опхрвала. Зато им се слободно препустите!