Шта тачно значи „умрети од старости“

Овако медицински непоткрепљен узрок смрти, као што стоји у изводу из матичне књиге умрлих краљице Елизабете, не само што намеће упитаност о томе како је неко умро, већ може бити тежак ударац и за породицу и остале блиске људе које су остале без вољене особе.

Људи умиру на много начина

Према подацима, у Енглеској и Велсу, водећи узроци смрти су деменција и Алцхајмерова болест, болест срца, цереброваскуларне болести (пре свега мождани удар), рак и ковид у последње две године. У друге значајне узроке смрти убрајају се и хроничне болести доњих респираторних органа, инфлуенца и упала плућа.

У ствари, „старост“ као узрок смрти – поред нејасног описа „слабости“ – углавном се категорише као „симптоми, знаци и лоше дефинисана стања“.

И ова категорија се налази међу 10 најчешћих узрока смрти, међутим, тренутно далеко испод ковида, мада када се погледа петогодишњи просек, мање од грипа и упале плућа.

Занимљива историја старости као узрока смрти

Старост, као узрок смрти, има дугу историју. Наиме, то је био водећи узрок смрти у 19. веку, поред још једне нејасне категорије „пронађен мртав“.

Средином 19. века, књиге умрлих су из цркве прешле на секуларну службену евиденцију, у Уједињеном Краљевству је то регулисано законом 1836. године.

Тада је на основу, у то време врло утицајне публикације, коју је написао француски статистичар и демограф Жак Бертијон, законски уведена класификација узрока смрти.

Канадски филозоф Ијан Хакинг написао је да је умирање од било чега осим онога што је било на званичној листи „незаконито, као на пример, умирање од старости“. Мада је то звучало мало претерано, до краја 19. века нигде није било противзаконито умирати од старости.

Ипак, навођење прецизног узрока смрти било је важно јер је то драгоцено средство за праћење трендова морталитета на различитим нивоима популације.

Тако је на крају „старост“ постала последња реч за описивање непознатог узрока смрти. Или се користило само у случајевима када је особа можда умрла од бројних компликација, али и у случајевима где није било практично или етички могуће урадити аутопсију како би се утврдио тачан узрок смрти.

Неприхватљив узрок

Други разлог зашто се „старост“ ретко користила као узрок смрти у 20. и 21. веку је и тај што га није прихватала породица преминулог.

Истраживања показују да породице желе информације о томе како је њихова вољена особа умрла, не само зато што то може бити корисно за решавање њихових здравствених проблема, већ и зато што омогућава да прихвате смрт вољене особе.

Непознати узрок смрти може погоршати тугу и трауму, посебно ако је смрт била изненадна или неочекивана.

Утврђивање начина на који су умрли део је начина на који чланови породице који су остали управљају својом тугом и оплакују своје покојнике.

„Лака смрт“

Можда ће се некоме учинити да је тражење додатних информација о томе од чега је краљица умрла у 96. години сувишна и морбидна тема.

Можда можемо прихватити и чињеницу да краљевска породица заслужује право на приватност да не износи интимне детаље краљичине смрти.

Међутим, конкретан узрок смрти некога ко је живео привилегованим животом и ко је умро у дубокој старости, на пример, може нам много рећи о томе како да водимо здрав живот и планирамо такозвану „лаку" смрт.