Како остати миран када муње и громови делују застрашујуће

Према једној студији, скоро три одсто људске популације може бити погођено астрафобијом, страхом од грома. Лето може бити посебно тешко време за оне који од астрафобије пате. Име потиче од „астрапе" - грчке речи за муњу.

Грмљавина може изазвати симптоме који подсећају на напад панике, укључујући болове у грудима, мучнину, вртоглавицу и кратак дах.

Астрафобици такође имају тенденцију да имају преувеличан осећај за ризик од удара грома. Они могу, на пример, да избегавају прозоре или уређаје прикључене на електричну мрежу током олује и невремена.

Људи иначе, имају два урођена страха, од падања и гласних звукова, и то је можда разлог зашто је астрафобија тако честа код деце.

Реално разумевање опасности може помоћи. У Великој Британији гром обично убије две особе годишње, док се 20 особа утопи - у својим кадама. Али, сазнање ове статистичке чињенице можда неће бити довољно онима који имају фобију.

Иако мало људи тражи помоћ за астрафобију, терапија може бити веома ефикасна. Она може бити у облику когнитивне бихејвиоралне терапије, техника управљања стресом или терапије изложености, при чему се пацијент постепено навикава на олује слушајући снимке или гледајући видео под стручним надзором. Уз малу помоћ, громови и муње не морају бити толико застрашујуће.

Код деце може бити тешко разлучити између фобичног одговора и природног страха, јер деца често нису упозната са аспектима света око себе и могу бити узнемирена стварима за које већина одраслих рационално зна да су безопасне и стога се не плаше.

Деца доживљавају многе страхове док одрастају и уче шта је опасно, а шта није. Њихови страхови се обично могу привремено ублажити ометањем пажње током олујног времена или претварањем олује у игру (као што је бројање између удара грома да бисте пратили кретање олује даље од ваше локације).

Развој у теже поремећаје попут агорафобије 

Међутим, ако дечји интензиван страх од олуја укључује све симптоме описане у претходном одељку, и траје дуже од шест месеци, то се може сматрати фобијом, и треба се третирати како. Ако се лечи рано, астрафобија има мање шансе да се развије у теже поремећаје, као што је агорафобија.

За одрасле важе слична правила. Генерално, када утврдите да ли имате фобију или је то нормалан страх, може бити од помоћи да размотрите следећа питања: „Да ли се мој страх чини претераним у поређењу са већином других људи које познајем?"; и „Да ли мој страх омета моју способност да живим нормалним животом?".

Ако одговорите потврдно на оба ова питања и наиђете на горе наведене симптоме, вероватно је да је ваш страх довољно јак да се класификује као фобија.

Многи терапеути који се баве клијентима са агорафобијом препоручују да смислите смирујућу фразу коју ћете поновити себи током олује како бисте се вратили из панике у стварност.

Ево неколико примера: „Безбедан сам", „У миру сам" и „Бићу потпуно добро".

Вежбање контролисаног дисања ће вам такође помоћи да задржите контролу над својим телом што је више могуће када се суочите са олујама.

Покушајте да схватите шта обично мислите у себи током олуја. Писање током олује или писање о томе како се осећате у вези са олујама су добри начини да то урадите. Када сазнате да сте идентификовали негативне/проблематичне стилове размишљања који би могли да изазову ваш страх (на пример: „Умрећу" или „Не могу да се носим са олујама"), покушајте да замените те негативне циклусе мисли позитивним мисли које вам могу помоћи да превазиђете свој страх уместо да га јачате.

Примери кориснијих начина размишљања укључују „Било је већ много олуја и увек сам преживео" и „Ја сам у стању да се носим са многим стварима у животу, укључујући и олује".

Ако довољно често практикујете технике позитивног размишљања и опуштања током олуја, ваш мозак има више могућности да научи да - немате чега да се плашите.