Ноћна партија шаха у којој деца матирају, да ли je штетно да дете од 11 година спава са родитељима

Са доласком новог члана породице, спајају се дан и ноћ, па родитељи, како би себи обезбедили мало ноћног мира, почињу да стављају бебу у свој кревет. Да ли када први пут пребаците бебу у родитељски кревет значи да сте упали у "замку" из које се тешко излази? Поред опасности да ћете у сну повредити бебу ако спавате у истом кревету, тај чин носи и многе друге последице на емотивни развој детета.

Психолог Марија Крстић Здравковић каже да родитељи бебе желећи да се наспавају у току ноћи бирају лакши начин, тј. пребацују дете у свој кревет:

"То је чешће код дојене деце. Мамама је лакше да подоје бебу и да наставе да спавају а и беби то одговара јер је мама извор сигурности, њена сигурна база."

Наглашава да спавање родитеља са дететом утиче на развој поверења у њихов однос, да је дете на тај начин сигурно и вољено и да не можемо занемарити да то касније утиче на формирање особина, на његов однос са другима – дете тако ствара позитивну слику о себи.

Kaда је прави тренутак да дете напусти родитељски кревет 

"Проблем, међутим, настаје када дете треба да напусти кревет родитеља. То родитељ треба да одлучи сам, да процени да ли је дете спремно и да ли је он спреман да се одвоји од детета. Све то зависи од емоционалне зрелости и детета, и родитеља", каже психолог.

Поставља се питање када је прави тренутак да се преломи и да дете напусти родитељски кревет. Педијатри и психолози сматрају да је идеалан период од годину и по до три и по године.

Марија Крстић Здравковић наглашава да је у питању период када је најбоље да се то уради, а не тачно одређени тренутак, јер се деца не развијају на исти начин.

Иако се стручњаци слажу да спавање са дететом има штетне последице на дужи рок, не треба бити искључив, подсећају стручњаци.

"Није страшно ако дете пређе у току ноћи код маме и тате. Можда се уплашило или му није добро. Наравно да ће утеху да пронађе код родитеља. Ипак су они његов извор сигурности", истакла је Марија Крстић Здравковић.

Иако често нису свесни, управо пружањем "сигурног гнезда" родитељи утичу на то како ће се њихово дете развијати у емотивном смислу и каквог партнера ће касније тражити у животу.

"Емоционална везаност родитеља и деце наравно да може да утиче на његове касније односе са партнерима. Сматра се да ће дете тражити партнера са којим може да изгради сличну повезаност као са родитељем. На пример ако је мајка превише штитила дете касније ће му највише одговарати такав партнер", истакла је Марија Крстић Здравковић.

Родитељи "гуше" дететову слободу

Подвлачи да у зависности од афективне везаности тј. начина на који је мајка реаговала на дететове потребе, дефинитивно зависи каснији дететов избор партнера и њихов однос.

"Неки родитељи да би показали своју љубав према детету постају и превише брижни и доступни, чак и када то није потребно. На тај начин они 'гуше' дететову слободу", рекла је Марија Крстић Здравковић.

То може утицати на дете тако да не може да се осамостали, некада чак и да не може да искаже своје потенцијале.

"Вишак љубави никада није наодмет али мора да се постави граница како та љубав не би почела да омета дететов развој. Ако имате биљку коју превише заливате може се догодити да увене. Слично је и са емоцијама", истакла је психолог.

Надовезала се да спавање детета од једанаест година са мајком, као у примеру глумице Алише Силверстон, може имати значајне последице на његов емотивни развој:

"Спавање већег детета са родитељем може да доведе до тога да има проблем у осамостаљивању и емоционалном сазревању."

Међутим, иако постоје смернице, психологија није сир, па да можемо да направимо резове како пожелимо. Увек се треба понашати у складу са конкретном ситуацијом и пре свега ослушкивати своје дете, али увек уз свест да не треба нарушити ничију индивидуалност – ни детета, али ни родитеља.