Ходочашће у малезијску пећину храмова – чиније млека и живе ране на дар богу Муругану

У равници 13 километара северно од Kуала Лумпура уздиже се кречњачко брдо Бату, испресецано са више пространих пећина, фасцинантних творевина природе које је људска рука даље претворила у импресивни споменик религији и духовности.

У унутрашњости пећина у Батуу, као и у подножју брда, смештено је више малих храмова, шарених грађевина са фризом крцатим фигурама богова које су и саме довољно привлачне за око, али остају готово неприметне пред велелепном 43 метра високом статуом Муругана, бога рата и заштитника Тамила, дравидског народа из јужне Индије.

Ова у златно офарбана, импозантна статуа, направљена од 1.550 кубних метара бетона и 250 тона челика, окренута је лицем према малезијској престоници и у достојанственој тишини надгледа широки простор пред собом, те штити улаз у најпространију пећину у Батуу, која се налази на висини од сто метара. До зјапећих уста пећине, чије зидове украшавају рељефи и статуе, треба превалити 272 степеника, а у њеној утроби, поред олтара које опседају тамилски верници и на окидачу фото-апарата брзи страни туристи, налази се и чопор малих мајмуна увек заузетих глодањем банане и другог воћа.

Гигантска статуа Муругана, било да у посетиоцима изазива страхопоштовање или просто чуђење, несумњиво сведочи о верској привржености и пожртвованости сиромашне тамилске заједнице у Малезији, која је уз помоћ својих сународника у Индији финансирала њену изградњу. Та, највећа постојећа, статуа божанства Муругана које се помиње у санскритским списима старим више од две хиљаде година грађена је три године и завршена 2006, те сада, скупа са пећинама, представља светињу која током тродневног тамилског празника Таипусама привуче и преко милион и по ходочасника, припадника овог народа из Малезије, Сингапура, Индије, Шри Ланке и Аустралије.

Верници тада пешке превале пут од храма богиње Маријаман у центру Kуала Лумпура до пећина Бату, носећи чиније са млеком на дар богу Муругану. Аскете и други ватрени посвећеници његовог култа том приликом пробију образе и језик дугим иглама, односно, зарију металне куке у месо на леђима и тако вуку мала, ритуална запрежна кола.

Пробадање тела и трпљене бола важе за чин којим се повећава концентрација за медитирање о богу и истовремено показује посвећеност. Документовани су и случајеви у којима су религијски адепти на ово ходочашће ишли са импровизованим порталима прикаченим ланцима и кукама за тело на чак 108 места.

Омиљена дестинација и планинарима 

Недалеко од статуе Муругана, на улазу једне од мањих пећина, посетиоце дочекује и 15 метара висока статуа Ханумана, бога с ликом мајмуна, који је познат као верни пратилац митског краља Раме, јунака епа Рамајана који се у хиндуизму сматра аватаром бога Вишнуа.

Пећине у Батуу, чији ходници представљају мрежу дугу два километра, поред верника и спелеолога омиљено су одредиште и планинара који се на врхове кречњачког брда веру дуж више од 150 прилаза.

Малезија, мултиетничка земља у југоисточној Азији, раскрсница је на којој су се сусретале цивилизације: малајска, индијска, кинеска, арапско-исламска и западна. Богати етнички и културни мозаик ове државе чијим просторима су у прошлости доминирали Португалци, Холанђани и Британци, поред већинских Малајаца, који су махом муслимани, твори бројна и разнолика кинеска заједница састављена од будиста, конфучијанаца, таоиста и хришћана, припадника више етничких група као што су Хокиен и Хака, затим, индијски досељеници, међу којима велику већину чине Тамили, те бројна домаћа племена, попут Оранг Асли или Ибан.

Индијци, које су почев од прве половине 19. века у Малезију доводили британски колонијалисти као радну снагу за крчење шума и изградњу путева и железнице, данас броје два милиона људи и чине близу седам посто од 32.500.000 становника државе.