Качамак и бунарска вода, па пут манастира – лепоте ариљског краја

Окружено непрегледним пространством малињака, домаћинство Ђукића у Миросаљцима отворило је врата и сезонцима  и туристима. Иако још асфалта до њих није стигао, они који воле природно окружење ипак пронађу пут, који их трајно повеже са домаћинима. 

„Београђани, Новосађани, а имао сам и Французе, Словенце. Имо сам и Русе и Пољаке", каже Раде Ђукић.

„Сваки празник они честитају, Нову годину, Божић и овако. Ономад су чули за поплаве, сви зову, питају како смо, јесмо ли ми оштећени и тако", додаје Славица Ђукић.

Уз богатство природе и укуса краја, госте Ђукићи упознају и са другим предностима летовања у ариљском крају.

„А ја их шаљем да, на пример, обилазе наше манастире, иду до Овчара, иду у Клисуру иду на Катиће, иду до Кокиног Брода, иду на Голију", објашњава Раде Ђукић.

„Најчешће траже лепиње с кајмаком, гибанице, качамак, домаће све", каже Славица.

Код Митровића у Трешњевици, гости могу да пију чисту бунарску воду, али то није једини адут.

„Па малина пре свега да вам право кажем, а лепо је и купање на Рзаву, баш нам је било лепо, онако смо се изненадили, нисмо много залазили у овај крај", сабира утиске Душан Дурковић из Београда.

„На море одемо десет, 15 дана, а ово је пуно викенда у току лета, ово је одлична идеја за провод продуженог викенда у природи", сматра Лидија Дурковић.

Када су започели са обновом домаћинства, брат и сестра имали су идеју само да уреде дедовину. Раде је пре седам година започео да део капитала који је деценијама стицао као занатлија у Бечу, инвестира у родну Трешњевицу.

„Ово је велика инвестиција, видећемо и нисам то урадио да бих враћао паре. Да уживам, да дођем ту у пензију да уживам", сматра Раде Митровић.

Гордана сматра да је етно-туризам начин да се оживе села, а гостопримство, кухиња и одмор пуног срца је оно што нуде гостима.

„Не би ли научили нешто да се врате на село да нешто покушају. Ја мислим да углавном ти људи потичу са села, и онда су ту негде у граду, кад дођу одушеве се. Свако би могао, не мора толико, али може да крене с нечим", рекла је Гордана Митровић.

Сваки крај крије неко богатсво. Трешњевчани кажу да су Немањићи ту саградили тврђаву.

Тај фрагмент српске историје у ариљском крају није видљив у Трешњевици, али зато јесте у Ариљу. Црква Светог Ахилија, задужбина Краља Драгутина, с краја 13. века. Њу посети највећи број туриста, без обзира на веру или нацију.