Може кад се хоће, Панчево и Топола од отпада добијају компост

Уместо што отпад од хране и остали биоразградиви отпад завршава на депонијама, претвара се у метан и узрокује пожаре и загађење, могао би да се искористи за добијање енергије и компостирање.

„У Стокхолму возимо аутомобиле и имамо 330 аутобуса који користе биогас добијен од отпада од хране, зеленог отпада и муља из постројење за пречишћавање отпадних вода“, каже Ида Ројтерсвард из амбасаде Шведске у Србији.

Трећина од произведене хране у Србији заврши као отпад, а скоро све то заврши на депонији.

„Потребна је едукација, потребан је законски оквир али инспекцијски надзор да се тај отпад пре свега раздваја од комуналног отпада на првом месту и на другом месту да се предаје овлашћеним оператерима на адекватан третман“, објашњава Маша Шашић из ГИЗ-а.

Признања за Лидере у иновацијама за ефикасније управљање био-отпадом добили су јавно комунална предузећа у Панчеву и Тополи за систем компостирања отпада.

„Од отпада који смо сакупили из домаћинстава и угоститеља направили смо компост који је подељен и домаћинствима која су учествовала у пројекту и цвећарама од којих смо преузимали цвеће за садњу пограду“, наводи ауторка пројекта „Ми бирамо компост“ Катарина Дражевић из ЈКП Топола.

„У перспективи је да компостирање омогући грађанима умањење рачуна што значи да ће они искористити компостере за растерећење основне канте која ће бити основ за издавање рачуна“, каже Урош Дражевић из ЈКП Хигијена Панчево.

Регионални центар Дубоко Ужице награђен је за Едукативни центар за управљање комуналним отпадом, Млекара „Петров“ за производњу и коришћење био-пелета од грања из винограда, „Агросе“ из Младеновца за производњу уља од коштица шипка, „Биоидеа“ за прављење сапуна од јестивог отпадног уља, „Хyперетхер“ из Новог Сада за мобилну апликацију, која доприноси смањењу отпада од хране.

„Оно што смо заиста показали јесте да је применом принципа циркуларне економије у Србији заиста могуће креирати ново тржиште производа и покренути и локалне економије и решити један озбиљан проблем као што је питање управљања отпадом“, истиче вођа тима за животну средину и климатске промене УНДП, Мирослав Тадић.

Иновације за чију је реализацију Шведска агенција за међународни развој и сарадњу обезбедила 500.000 долара, допринеће, како је израчунато, смањењу емисија 40.000 тона угљен-диоксида, што је количина коју апсорбује 11.000 стабала дрвећа.