Како да на својој тераси засадите симбол мира и плодности

Зимзелено дрво са сребрнозеленим листовима простору даје релаксирајући тон. Маслина је врста ниског дрвета, а постоји преко 500 сорти са коштуњавим плодовима који сазревају у јесен. Делимо их на уљане и оне за конзумацију.

Лист маслине не би требало поливати водом, јер након излагања сунцу може добити браон боју. Можемо је орезивати, што ће свакако допринети естетици, али и бољем расту. Пресађује се на сваке две до три године, и то само ако је корење прерасло саксију.

„Оно што је јако битно за наше услове при пресађивању маслина, важно је знати да се морају вадити из постојеће саксије, уколико су младе саднице, и пресадити у два броја већу саксију. Траже растреситу, плодну земљу. Прихрану органску пошто је она најбоља за већину биљака и воле сунце, воле светлост. Морају се умерено заливати током лета, а оно без чега се не може је да током зиме се морају унети у неку незагрејану просторију или уколико желите да их оставите напољу у саксији, морате их заштитити неким агротекстилом и неким памучним материјалном, како би издржале наше услове“, наглашава Јелица Спасојевић из „АСЦ Гардена“.

Маслине нису са нашег поднебља и зато су захтевније за одржавање, додаје Спасојевићева. Маслина може дати плод и у првих десетак година свог живота када су јако младе. Дохрану можемо додавати на свака три до четири месеца, односно, по златном правилу хортикултуре, једном по годишњем добу.

„Што се тиче младих садница маслина оне се лети заливају сваки дан. Ако су старије, није неопходно сваки дан заливање, али када су највеће врућине барем једном у два дана“, напомиње Јелица Спасојевић.

Маслина је најстарије култивисано дрво познато човечанству. Хомер је маслиново уље звао текућим златом јер се користило у кувању, нези коже и као лек. Народима Средоземља ово дрво је познато више од четири хиљаде година.

Маслина је симбол мира, плодности, дуговечности, оданости, а због отпорности, и симбол снаге. Као таква, леп је поклон за сваку прилику.