У каквој су вези медвеђа шапа и озонски омотач

Аутори књиге, Верица Стојановић, Ивана Бједов, Ивана Јовановић, Ивана Јелић, Драгица Обратов-Петковић, Марија Нешић и Драгана Недељковић приказали су 60 одабраних биљних таксона, од којих се 59 врста налази на Прелиминарном списку инвазивних врста у Србији од 2012. године, као и једну нову инвазивну страну врсту.

У уводном делу публикације дато је објашњење шта су инвазивне врсте и њихов негативни утицај на биодиверзитет, екосистеме, екосистемске услуге и здравље човека. За сваку врсту дати су називи фамилије, најчешће коришћени синоними (према Euro+Med PlantBase), српски назив, енглески назив, опис, порекло врсте, станиште, распрострањење, мере контроле и сузбијања и литература.

Књига је намењена свим заинтересованим странама, пре свега, за област заштите природе и биодиверзитета, као и за област шумарства, водопривреде, лова, риболова, пољопривреде и заштите животне средине, затим органима државне управе и локалне самоуправе, као и студентима факултета на којима се изучава заштита животне средине.

Инвазивне врсте су биљке, животиње и други организми пренети, случајно или намерно, из подручја где им је природно станиште на нову територију где нису расли у природи. То су врсте које се на новој територији брзо шире и угрожавају врсте које су на свом природном станишту.

Ове врсте угрожавају биодиверзитет подручја у које су унете на генском, специјском и екосистемском нивоу.

Нашавши се на простору који је ван граница њиховог распрострањења (ареала), где немају природних непријатеља, њихова бројност се лако увећава на рачун домаћих (аутохтоних) дивљих врста које бивају „протеране" са свог станишта због преклапања еколошких ниша.

Уобичајено је да инвазивне врсте, поред негативног деловања на природне екосистеме и биодиверзитет, имају и штетно дејство на економске прилике и људско здравље и животну средину.

Па ипак, нису све стране врсте инвазивне, већ само оне које потискују домаће врсте и имају негативан ефекат на животну средину и здравље људи. На подручју Европске Уније странима се сматра отприлике 12.000 врста биљака, животиња, гљива и различитих микроорганизама, од којих је 15% инвазивно.

На основу процене њиховог утицаја на животну средину и економију Европе, сачињена је листа „100 најгорих" страних организама у Европи, на којој се налазе: 54 стране врсте биљака, 49 бескичмењака, 40 кичмењака и шест врста гљива.

Према подацима Завода за заштиту природе Србије на подручју целе Србије наводи се 68 инвазивних врста биљака, а према Аначков et.al. (2013) на територији Аутономне покрајине Војводинe расту 152 инвазивне неофите, док у Извештају о инвазивним врстама у Србији (2015) постоји 318 страних врста биљака и животиња, од којих су 173 биљне врсте.

На ширење инвазивних врста могу утицати пољопривредне активности, регулисање речних токова, формирање мреже канала и др. У нашој земљи су се као најагресивније инвазивне врсте, које се јако брзо шире, истискују домаће врсте и заузимају простор, од дрвенастих врста показале американски јавор и багремац пореклом из Северне Америке, као и кисело дрво пореклом из Кине.

Избегавање хемијских мера сузбијања 

Од зељастих врста то су амброзија која има највеће последице на здравље људи, циганско перје унешено као медоносна биљка, али која брзо постаје једина врста на ливадама на којима је раније било и више од 50 биљних врста, као и дивљи краставац који се хвата по дрвећу на коме узрокује оштећења. У новије време, тј. 2016. године, у Ковилову је регистрована као инвазивна врста и медвеђа шапа Сосновског која води порекло са Кавказа, а чије је ширење стављено под контролу правовременим деловањем стручних служби.

Најпрепоручљивија мера у спречавању ширења инвазивних врста јесте њихово механичко уклањање, док је хемијске мере, будући да могу имати негативне последице на биодиверзитет простора, потребно избегавати. Посебно значајна мера јесте ширење свести јавности и едукација становништва у вези са информисањем о врстама које желе да унесу у своју башту или двориште, а страног су порекла, као и ширење знања ради препознавања инвазивне врсте и обавештавања институција које могу организовати њихово уклањање.

Радом на очувању аутохтоног биодиверзитета и унапређења зелених површина значајно се доприноси борби за очување озонског омотача и, пре свега, ублажавању последица климатских промена.

Сваке године 16. септембра се у свету обележава Међународни дан заштите озонског омотача с циљем да се истакне значај његовог очувања. Циљ обележавања Дана заштите озонског омотача је и подизање опште свести о потреби заштите озонског омотача који чува свет на Земљи од штетних утицаја сунчевог зрачења, а важан је и за атмосферску расподелу температура и утиче на климу на Земљи.