Да ли је нулта емисија немогућа мисија за авио-индустрију

За авио-индустрију 2020. година је била шокантна. Број путника пао је 75 одсто у односу на 2019. годину, а као резултат тога дошло је до значајног пада емисије гасова са ефектом стаклене баште који потиче од авијације, пише Гардијан.

Међутим, како се земље отварају и људи поново почињу да лете, очекује се да ће се авио-саобраћај полако вратити на претходни ниво.

У индустрији се очекује повратак на број путника из 2019. године на глобалном нивоу до 2023. године, као и на раније планиране пројекције раста.

То је, међутим, лоша вест за планету. Емисије угљендиоксида из авијације ће се вероватно утростручити до 2050. године.

Али ако свет жели да ограничи глобално повећање температуре на један и по степен Целзијуса, до тог тренутка емисију угљендиоксида мора да спусти на нулу.

Ваздухопловство је компликован сектор за тзв. декарбонизацију. Осим тога што има сложена технолошка решења и додатне скривене утицаје на климатске промене, има и неравномерно распоређене купце када је реч о богатству и моћи.

Неколико је великих препрека које ће овај сектор привреде морати да превазиђе да би постигао неутралност по питању емисије угљеника. 

Проблем горива

Дуго је керозин био једина доступна опција за погон авиона. „Летење у суштини захтева много енергије, па се авиони морају ослањати на високоенергетска горива“, каже Јагода Егеланд, стручњак за политику ваздухопловства при Организацији за економску сарадњу и развој.

Тзв. чиста горива ће се, како време пролази, користити све више, али стручњаци предвиђају да ће до 2030. године чинити тек неколико одсто потрошње, а мало је вероватно да ће имати значајан утицај до 2050. године. 

Утицаји на климу мимо угљендиоксида

Ваздушни саобраћај заслужан је за емисију око два и по одсто глобалне емисије угљендиоксида, али је његов утицај на загревање заправо далеко већи због других гасова и честица које емитује на великим надморским висинама.

Заједнички се називају „утицаји без угљендиоксида" и укључују емисију изузетно штетних оксида азота. Они су ретко тема утицаја летења на климу, али утисаји који не укључују угљендиоксид могли би да имају троструко већи утицај ваздухопловства на климатске промене у поређењу са угљендиоксидом.

Мало је вероватно да ће овај проблем бити решен у кратком року с обзиром на то да је ниске важности. Међутим, ЕУ почиње да посвећује све већу пажњу овом питању. 

Проблем честих летача

Неки тврде да ће технолошка решења бити преспора да би се смањиле емисије пореклом од ваздухопловног сектора па је опција да се уведу мере за смањење путника како би се ограничила штета коју наносимо клими.

Већина влада, укључујући Владу Велике Британије, углавном се клони управљања потражњом при ограничавању емисије штетних гасова пореклом од авио-индустрије, али Француска и Аустрија начиниле су добре прве кораке у том правцу. 

Проблем политике

Све наведено указује на то да је неопходна снажнија иницијатива за решавање проблема загађивача „из ваздуха“, која је до сада углавном недостајала. Међународна авијација налази се изван Париског споразума о клими, јер се у том споразуму ради о домаћим емисијама једне земље.

Проблем нове средње класе

Акције које ЕУ спроводи на својој територији су охрабрујуће, а влада Велике Британије већ је имала консултације о стратегији нулте емисију угљендиоксида пореклом из авијације.

Међутим, највећи раст потребе за комерцијалним летењем у наредним деценијама очекује се изван Европе и САД, посебно међу средњом класом земаља у развоју која је све бројнија.

На развијеним земљама је да воде пут ка смањењу емисија штетних гасова, што ће онда дати више простора за притисак на земље у развоју.

Проблем суперсоничних летелица

Чак и усред све већих напора да се ваздухопловство усклади са „нултим светом" (светом са нултом емисијом одређеног гаса са ефектом стаклене баште), неке компаније настоје да развију авионе који још више загађују околину.

Пример за то су суперсоничне летелице.

Оне су катастрофалне за климу и требало би их пре него што стигну на аеродроме ограничити истим еколошким стандардима који се односе на класичне авионе.