Како се од вишка хране праве кесе, а како сапуни

Док ресторани најчешће не знају куда са тонама вишеструко коришћеног уља, мала породична радионица је направила експеримент. Прошле године је серија домаћих сапуна настала управо од палминог уља из неколико фритеза.

„То уље је морало да се прочисти пошто је коришћено пуно пута и онда је коришћено као део масне фазе у производњи тог сапуна“, Лана Шепељ из „ЛаШе козметике“.

Од експеримента до бизнис плана тешко је стићи када је сакупљање коришћеног уља, посве опасног отпада, слабо организовано.

Слична је прича и када је сакупљање отпада од хране у питању.

Млада српска фирма патентирала је формулу, и на нивоу Европске уније сертификовала амбалажу за чију је израду потребна храна коју свакодневно бацају, на пример, велики трговински ланци. Тако добијене нове кесе и фолије раствара врела вода.

„Ако преко ове кесе пређете пеглом која је укључена, ништа се неће десити, ако покисне ова кеса, а ви имате килограм поморанџи донећете их кући без проблема. Поента је да су оба критеријума у исто време присутна и температура преко 80 степени Целзијуса и влага“, објашњава Марина Цвијановић из „Еко-бео-инвеста".

Кеса која може да се попије 

Тако разграђена кеса могла би да буде добра замена за ону која се годинама распада у отровну микропластику.

Вода у којој се раствара погодна је за заливање биљака, а може и за здравицу, то јест може да се попије.

„Може да се пије, неће се десити ништа лоше", додала је Марина.

Програм циркуларне економије требало би да оваквим идејама даје ветар у леђа.

„Ако банке преко овог стратешког документа који доносимо, препознају да је то нешто што је потпуно исплативо за финансијски сектор, они ће то подржати и по мени у наредном периоду би те зелене инвестиције требало да постану приоритетне“, истакла је Сандра Докић из Министарства заштите животне средине.

Идеји да инвестиције буду зелене, а што је отпад за једне, за друге је капитал, данас конкурише добро разрађена матрица линеарно растућег капитализма.

„Ми производимо 120 процената хране потребне за становништво планете, бацамо 30 до 40 посто и имамо озбиљан проценат гладних“, нагласила је Миља Вуковић из организације „За мање смећа и више среће“.

Кружна економија или економија опште добробити – како год дефинисали циркуларну економију, чињеница је да нам је више него потребна.