Куће у Русији тону, пермафрост се топи

Живот је у појединим деловима Русије постао опасан. Овде људима тло дословно нестаје под ногама. То се догађа због тога што се услед пораста температура отапа трајно замрзнуто тло које попушта под теретом горњих слојева. Најочитије последице ове појаве су рупе на путевима и клизишта.

Грађевине клизе заједно с тлом

Угрожене су и многе стамбене згаде. „Након отапања пермафроста постоји опасност од проклизавања зграда што се већ на многим местима и догађа“, каже Али Керимов. Он и остали стручњаци из града Норилска на Леденом мору желе да учине безбедним свој град.

У Норилску неке куће стоје на стубовима (пилонима) дубоко усађеним у тло. „Пилони иду 10 до 30 метара у дубину“, каже Керимов, који је уједно и директор истраживачког и грађевинског центра Фундамент. Копањем дубоких пилона се спречава урушавање зграда након отапања тла и омекшавања земљишта. Ипак су на многим грађевинама у Норилску видљиве пукотине. Тло никад не мирује.

Огромни замрзивач

Ако се загревање настави више ни дубоки пилони неће спречити урушавање кућа. Како каже Керимов, када се тло отопи три до пет метара у дубину, комплетно земљиште се спусти за један метар.

Ова појава представља велик проблем за земљу која је додуше по површини највећа земља на свету али готово две трећине Русије покрива пермафрост тј. трајно замрзнуто тло.

Ради се заправо о огромном замрзивачу у којем леже остаци биљака и животиња који још увек нису раствориле бактерије. Оне ће се активирати тек када се температуре подигну и тло омекша.

И управо то се догађа у многим регијама Русије које су иначе под сталним ледом.

„Загревање Земље се више не може порицати. Арктик је епицентар овог процеса и ни на једном другом месту на земљи он није видљив као што је овде случај“, каже Матијас Улрих са Универзитета у Лајпцигу. Највећа опасност, како сматрају научници попут Улриха је притом ослобађање огромних количина гасова као што су метан или угљен-диоксид.

Тим бонског научника Николауса Фројцхајма је сад открио да је у рекордно топлом лету 2020. године у два предела на северу Сибира ослобођено посебно много метана. Стручњаци се прибојавају да су топљењем леда и хидрата из шупљина у кречњаку у атмосферу процуриле огромне количине штетних гасова.

Нове технике градње

И док је проблем с ослобађањем штетних гасова видљив само научницима, урушавање кућа на сопственој кожи осећају већ многи становници субполарног подручја. У Норилску се прецизно бележи свака штета настала отапањем пермафроста. Градоначелник Дмитри Карасјов говори о 240 зграда које је потребно или потпуно обновити или више нису подесне за становање.

На свакој трећој грађевини у Норилску су видљиве деформације, рекао је Карасјов недавно на једној немачко-руској конференцији о сировинама.

Широм света је на пермафросту изграђено око 1.000 насеља и градова с око пет милиона становника. Како каже научник Улрих, према неким рачуницама ће за 30 година 42 одсто ових насеља бити погођено због отапања пермафроста. Само у Русији би око 20 одсто инфраструктуре у тим подручјима могло бити уништено.

Руско министарство заштите околине могућу штету процењује на око 57 милијарди евра. Све је то новац који ће недостајати на другим местима, рецимо код социјалних пројеката.

Због отапања пермафроста су све чешће и еколошке катастрофе. Недавно је у близини Норилска из једног складишта исцурило преко 20.000 литара дизела након што су темељи потонули у отопљено тло.

Инжењер Керимов се залаже за трајно посматрање тла. „Требало би обављати мерења тако да је могуће предвидети негативни утицај на темеље у следећих пет до десет година“, каже овај инжењер. Тако добијено време би допустило проналажење решења и правовремену реакцију. Већ сад се темељи неких зграда вештачки хладе како би се спечило загревање тла.

Истовремено се ради на новим материјалима за шипове који би боље поднели осцилације у температурама тла.

Без нових технологија људи више неће моћи да живе у овим деловима света. У Норилску су већ одавно одустали од градње виших грађевина. Од 2002. се граде само објекти са мало спратова.