Да ли је глобално загревање природни феномен?

Истина је да је у својој 4,5 милијарди година дугој историји планета Земља доживела раздобља мањег и већег загревања.

Промене температуре током више хиљада година одређене су варијацијама у Земљиној орбити док кружи око Сунца. Иако су веће удаљености резултирале хладнијим циклусима, помаци према ужареној лопти довели су до топлијих, међуледених доба.

Крајем 20. века, када су научници почели проучавати како су се температуре с временом мењале, приметили су да се од 1980-их планета Земља много брже загрева, него што је претходно забележено.

Истраживачи са америчког Универзитета у Масачусетсу и Лабораторија за истраживање прстенова стабла са Универзитета у Аризони су 1998. године објавили истраживање које показује просечну годишњу глобалну температуру у последњих 1.000 година.

Како би израчунали температуре које су владале пола миленијума пре него што је изумљен термометар, проучавали су такозване прокси или природне записе - мерења језгри леда, прстенова дрвећа и корала. Резултати су показали мале варијације током више стотина година све до 20. века, када је загревање изненада нагло порасло.

У истраживању објављеном 2013. године у часопису Наука (Science), анализирале су се температуре, које датирају уназад 11.000 година. Закључак је био исти: Планета Земља се у прошлом веку загрејала брже него у било којем тренутку од краја последњег леденог доба.

Студија је такође открила да је Земља у последњих 2.000 година била у природном периоду хлађења у смислу свог положаја у односу на Сунце. Али, ово природно хлађење није регистровано због невиђеног загревања узрокованог људским фактором односно емисијама гасова које изазивају ефекат стаклене баште, објашњава се у листу.

Какве везе емисије угљен-диоксида имају са климатским променама?

Према извештају Светске метеоролошке организације (СМО) о стању глобалне климе 2020, просечна температура прошле године била је за 1,2 степена Целзијуса виша од температурę која је владала у прединдустријској ери. То се односи на период између 1850. и 1900. године када се фосилна горива нису нашироко користила као средство за добијање енергије.

Извештај је описао све већи ниво стакленичких гасова у атмосфери који је последица људских активности које су „главни покретач климатских промена“. 2001. године Међувладин панел за климатске промене (ИПЦЦ) проценио је да је неколико хиљада година пре индустријске ере концентрација угљен-диоксида у атмосфери била 280 честица на милион (ппм). До 1999. године порастао је на 367 ппм, рекао је ИПЦЦ.

Основан као тело УН-а 1988. године, ИПЦЦ броји 195 земаља чланица и даје научне процене у вези са климатским променама. Повећавање атмосферског угљен-диоксида приписано је антропогеним емисијама штетних гасова, од чега три четвртине долази од сагоревања фосилних горива, а остатак променом намене земљишта. У мају 2021. просечни глобални ниво ЦО2 у атмосфери досегао је 415 ппм.

Бенџамин Кук, научник и експерт за климу са Насиног института за свемирске студије „Годард“, каже да су истраживачи крајем 20. века, када су почели тражити одговоре како би објаснили тренд загревања, испитивали различите факторе, укључујући емисионе гасове, сунчеву енергију, циркулацију океана и вулканске активности.

„Само су емисије гасова насталих из фосилних горива и услед индустријализације дале предвиђање које се подудара са загревањем које видимо“, рекао је Кук за Дојче веле. Каже да је научна заједница данас сигурна да климатске промене узрокује човек, као што је сигурна у разумевање теорије гравитације.

„Постоје несигурности и нијансе о којима се дискутује у области науке о клими“, напомиње Кук. „Али једина ствар око које се данас слаже сваки научник је да загревање, које видимо, настаје сагоревањем фосилних горива.“

Зашто је требало неко време да се дође до овог закључка?

Анализа еволуције научног консензуса о антропогеном глобалном загревању, о којој се води широка дискусија, објављена је 2013. године.

Амерички, британски и канадски истраживачи, предвођени Џоном Куком из Мреже за комуникацију и истраживање промена климе са аустралијског Универзитета Монаш, испитали су 11.944 сажетих публикација о клими, објављених у научној литератури између 1991. и 2011. године.

Мање од 1 одсто истраживачких радова које су прегледали одбацује идеју људског утицаја на нашу климу. 66,4 одсто публикација не изражава никакав став о антропогеном фактору док се у 32,6 одсто радова препознаје утицај људског фактора на климу. Даља анализа последње бројке открила је консензус од 97,1 одсто у погледу климатских промена које је створио човек.

Критичари, међутим, сматрају да је слагање од 97,1 одсто изведено из мање од трећине свих прегледаних радова. Већина, тврдили су, о томе није изразила своје мишљење. Они сматрају и како се научни консензус може развити тек с временом и повећањем броја проведених истраживања.

Новија студија коју је спровела група међународних аутора потврдила је да се преко 90 одсто научника, који се баве климом, слаже да је климатске промене изазвао човек.

А анализа из 2019. године са 11.602 рецензираних чланака о климатским променама, објављена у првих седам месеци те године, открила је да су се научници стопостотно сложили по питању антропогеног глобалног загрејавања. То истраживање спровео је Џејмс Лоренс Пауел, амерички геолог и аутор 11 књига о климатским променама и геонауци.

„Ако би алтернативна теорија о ономе што покреће климатске промене, уместо ефектом стаклене баште, била поткрепљена истраживањима и доказима, такав би рад био револуционаран“, рекао је Бенџамин Кук. „Била би то студија на нивоу Нобелове награде. Али она за сада није на видику.“

ИПЦЦ подржава тезу по којој иза климатских промена стоји човек. Још 1995. године ово међувладино тело је рекло да „биланс доказа сугерише да постоји видљив људски утицај на глобалну климу.“

„Научни приступ значи сумирање података, посматрање, статистике и клима-моделе како би се донели закључци“, каже Хелене Жакот де Комбе, климатолошкиња са Универзитета Јужни Пацифик и ауторка при ИПЦЦ и закључује: „Све ово нам говори да су тренутне климатске промене узроковане људским активностима.“