Орлови крсташи се враћају у Србију

Орао крсташ (Aquila heliaca) доведен је на ивицу опстанка у Србији, толико да нам је 2016. године преостао само један гнездећи пар.

Захваљујући дугогодишњим и упорним активностима на заштити ове врсте, пре свега чланова и волонтера Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, у сарадњи са партнерским организацијама и институцијама, Србија данас има три гнездећа пара орлова крсташа.

„Наду да ће се орлови поново гнездити на местима на којима су у Србији историјски били присутни, а данас су ишчезли, дају нам нови подаци са терена“, каже Максим Карановић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Према његовим речима, током међународног пописа орлова ове зиме, осим добро познатих гнездећих парова, регистровано је седам младих крсташа, док је један од њих виђен и у близини старе гнездилишне локације на Фрушкој гори.

Орнитолози су разменом информација са колегама из Мађарске добили увид и у путање кретања младих орлова праћених сателитским одашиљачима. Још четири млада крсташа надлетала су Србију, такође посећујући Фрушку гору, али и поднебље Делиблатске пешчаре. Додатно, две младе птице виђене су у околини Београда крајем фебруара.

„Иако је повећање броја ових птица у нашој земљи добар знак, стање популације крсташа веома је далеко од повољног. Учестали случајеви страдања птица које проузрокују људи тровањем, илегалним убијањем, хватањем, случајеви електрокуције и колизије, узрокују да готово сваке сезоне у Србији страда на десетине орлова. Ипак, подаци о бројности и кретању нас охрабрују и дају наду да ће уз активне мере заштите расти бројност наших крсташа“, објаснио је Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Сведоци смо све чешћих и масовнијих непланских и илегалних сеча шума широм Војводине, па и у заштићеним подручјима. Такође, појава нових трендова нерегулисане вандрумске вожње моторних возила у оквиру заштићених подручја све је учесталија.

Орлови крсташи изузетно су осетљиви на узнемиравање, пре свега од људи. Бука и низ других људских активности у близини гнезда, могу изазвати угинуће младунаца или натерати птице да у потпуности напусте гнездо.

Претпоставља се да је управо узнемиравање гнезда крсташа један од главних узрока који су нас довели на корак од ишчезавања ове врсте у Србији.