Ада Бојана нестаје под морем, вода прогутала 60 фудбалских терена плаже

Интензивни ерозивни процеси између левог и десног рукавца Бојане, где се налази и данашње нудистичко купалиште, за протеклих 50 година довели су до смањења плаже за 420.000 метара квадратних, преноси лист Побједа.

Сектор за хидрографију, океанографију и сеизмологију је учествовао у изради Студије очувања и ревитализације плаже на Ади Бојани, коју ради проф. др Сава Петковић из Београда и која би требало да буде усвојена до краја ове године. Овом студијом плаже Аде Бојане би биле спашене од ерозије и враћене у пређашње стање.

Руководилац овог сектора Радован Кандић рекао је да процес нестајања плаже Аде Бојане траје већ дуги низ година.

„Историјски посматрано, настанак Аде Бојане и интензивно храњење Велике плаже везује се за период од прије 170 година. Продором Дрима у корито Бојане, чиме је у Бојану донесена велика количина пјесковитог наноса, а дејством морских струја вршила се његова дисперзија дуж Велике плаже с једне стране и повећање површине Аде Бојане и стварање њене плаже с друге стране“, објашњава Кандић.

Додаје да је изградњом акумулација на Дриму доток меког материјала значајно умањен, па су Ада Бојана и Велика плажа изгубиле велики део природног храњења, одакле су црпиле песак и потхрањивале плажу годинама.

„Такође, природне околности, прије свега дејство Кориолисове силе девијације, условљава поткопавање лијеве обале лијевог рукавца Бојане. Самим тим је матица ријеке у лијевом рукавцу, што додатно утиче на смањени проток воде у десном рукавцу“, навео је Кандић.

Кандић напомиње и то да је договором између Албаније и Црне Горе дефинисано да средњи годишњи проток у десном рукавцу буде 25, а у левом 75 одсто.

„Нажалост, природним процесом дошло је до значајног смањења протицаја у десном рукавцу, према посљедњим мјерењима то је око 11 одсто, што доводи до значајног успорења Бојане на ушћу у море, па самим тим и онемогућава даље потхрањивање Аде Бојане и Велике плаже“, објашњава Кандић.